Koliko britansko „ne" košta Srbiju

Ekonomske posledice odluke Britanije da napusti Evropsku uniju (EU) tek će se zbrajati narednih dana. Tržište valuta već je odreagovalo, a valutna drama osetila se juče ujutru i u Srbiji kada je počela trgovina na deviznom tržištu. Vrednost dinara padala je u odnosu na evro, pa je prema našim nezvaničnim informacijama Narodna banka Srbije intervenisala prodajom 40 miliona evra kako bi sprečila dalje klizanje dinara. Indikativni kurs NBS juče nije prešao psihološku granicu od 124 dinara za evro (123,95). Kako kažu naši izvori na deviznom tržištu, centralna banka na vreme je reagovala i sprečila širenje panike. Već u devet ujutru, ističu naši sagovornici, NBS je kontaktirala najkrupnije igrače na tržištu da provere šta se događa i kakve se promene očekuju. „Odlično su odreagovali da spreče širenje panike”, kaže naš izvor.

Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera, kaže da ćemo tek videti kako će tržište da prihvati ovu političku odluku, pošto je funta najšre pala za 11 odsto u odnosu na dolar, a onda je tokom jučerašnjeg dana taj pad smanjen na osam odsto.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za Evropske studije ne očekuje značajnije prelivanje negativnih posledica bregzita na Srbiju. Svoj optimističan stav potkrepljuje brojkama.

– To ne može značajno da se odrazi na nivo stranih investicija, jer su ulaganja iz Velike Britanije u Srbiju skromna. U periodu od 2005. do 2015. one iznose svega 213 miliona evra, što je tek nešto više od jedan odsto ukupnih stranih investicija. Takođe, Srbija u Britaniju izveze tek 1,5 odsto ukupne vrednosti svog izvoza (177 miliona evra). S druge strane, uvoz iz ove zemlje čini tek 1,2 odsto ukupnog uvoza (oko 200 miliona). U strukturi javnog duga funta čini tek 0,5 odsto ukupnih državnih dugovanja – objašnjava Nikolić zašto Srbiju neće pogoditi britansko „ne”.

Ipak, s obzirom na to da je dolar juče jačao posredan efekat može, da se očekuje na rast javnog duga, jer je trećina ukupnih državnih dugovanja u dolarima. Nezvanično, u Ministarstvu finansija kažu da imaju dovoljno dolarske likvidnosti da, u slučaju da američka valuta počne da jača, dospele obaveze platimo u dolarima i da, na taj način, država ne izgubi na valutnim razlikama. I premijer Aleksandar Vučić juče je koristeći stručan ekonomski termin rekao da smo se „dobro hedžovali”, što praktično znači da smo se zaštitili od valutnih rizika.

Prema rečima Vladimira Krulja, profesora na Univerzitetu u Luvenu i savetnika u Vladi Srbije, odluka britanskih birača nema direktnog uticaja na poziciju Srbije u procesu evrointegracija, pa i na korišćenje pretpristupnih fondova. To ne može da promeni činjenicu da Srbija oko dve trećine svoje robne razmene ostvaruje sa zemljama EU, ali i ne može promeniti naše opredeljenje ka evrointegracijama.

– Ekonomske turbulencije koje će u EU izazvati „bregzit” mogle bi da imaju posredan uticaj na srpsku ekonomiju. To će naravno zavisiti od odgovora Unije na izlazak Velike Britanije iz EU. Ostaje da se vidi kakve će dugoročne posledice na finansijskim tržištima ostaviti „bregzit” kada je reč o nivoima kamatnih stopa, kurseva valuta (pre svega evra i dolara), ali i raspoloživih investicija. Sigurno će i Evropska centralna banka i Banka Engleske intervenisati na tržištu kako bi sprečile veću nestabilnost – prognozira Krulj.

On ne očekuje dodatne pritiske iz Brisela zbog naše saradnje sa investitorima iz drugih delova Evrope i sveta, poput Rusije i Kine pogotovo. Treba imati u vidu i posebnu vrstu partnerstva Kine sa EU, kaže Krulj.

Ni bivši guverner Dejan Šoškić ne očekuje direktne negativne posledice bregzita.

– Kad je reč o procesu proširenja, možda dođe do nekog usporavanja jer će EU sada morati da se bavi sobom i zbog sebe će morati da se redefiniše. Što se tiče globalnih investicija, oni koji su nastojali da na evropsko tržište uđu preko Britanije, možda će promeniti svoje investicione planove. Tu pre svega mislim na Kinu. Moguće je i da se javi izvesna doza nepoverenja i da se smanji priliv stranih ulaganja u Britaniju – zaključuje Šoškić.

Fondovi će možda biti smanjeni

Izlazak Britanije iz EU postavio je pitanje hoće li i sredstva iz pretpristupnih fondova biti smanjena.

Preko pretpristupnih fondova EU za Srbiju je do 2020. predviđeno 1,5 milijardi evra. Reč je o takozvanim IPA fondovima koji predstavljaju glavni finansijski instrument Evropske unije (EU) za podršku reformama za zemlje kandidate i potencijalne kandidate. Samo u toku 2014. godine našoj zemlji je bilo na raspolaganju 198 miliona evra, dok je 2015. taj iznos bio 234 miliona evra.

Prema rečima Mihajla Crnobrnje, profesora na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), izlazak Velike Britanije iz EU stvara potpuno novu situaciju.

– Presedan će sada definisati praksu i postavljati pravila. I kada je reč o tome kako će se, povlačenjem Britanije, redefinisati paketi pomoći, ali i kada je reč o tome kako će se povlačiti kadrovi iz evropske administracije koji dolaze iz Britanije, poput Majkla Davenporta, šefa delegacije EU u Srbiji. To nije nešto što može da se reši preko noći, za to će biti potrebno malo više vremena – kaže Crnobrnja.