VANU, ANKUV i dva VANUK-a

Ko iz cuga ume da odgovori šta su VANU, ANKUV i VANUK i kakav je njihov trenutni status, verovatno zaslužuje da bude član bar jedne od organizacija koje se kriju iza ovih akronima. Šalu na stranu i bez ikakve namere osporavanja ljudi angažovanih u njihovom radu, ovo je bio pokušaj ilustrovanja trenutne situacije do koje se došlo zalaganjem političara da svako na svoj način institucionalno uredi oblasti nauke i umetnosti, a potom i kulture na području Vojvodine.

Da li će po dolasku na vlast naprednjaka, koji su se uvek protivili akademiji „paralelnoj“ SANU, situacija u pokrajini na ovom polju biti nešto bistrija? Ili će se politički akteri i dalje s vremena na vreme „tući” na ovom pitanju, koje od 2003. (kada je osnovana Vojvođanska akademija nauka i umetnosti –VANU), „centralistima“ i „autonomašima“ služi za promovisanje njihovih politika?

Oni koji su primetili da je član kabineta Igora Mirovića, zadužen za resor kulture, postao Miroslav Štatkić, ugledni kompozitor, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, ostali su zbunjeni. Jer, Štatkić je dopisni član VANU i Akademije nauka, kulture i umetnosti Vojvodine (ANKUV), kako stoji na njihovim zvaničnim sajtovima.

Kada je reč o VANUK-u (Vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture), osnovanom odlukom Skupštine AP Vojvodine u julu prošle godine, Milenko Jovanov iz SNS-a ističe da to i ne postoji, na šta ukazuje i Miroje Jovanović iz Treće Srbije. Bojan Kostreš iz LSV-a, međutim, kaže da „VANUK mora opstati i da se vojvođanska autonomija ne sme umanjivati“, te da će nastaviti da se bore za to jer je to jedan od osnovnih stubova njihove politike. A Dragoslav Petrović, član Političkog saveta DS-a, navodi da VANUK nije zaživeo ni formalno ni suštinski, ali da ova stranka insistira na kontinuitetu institucije kakva je ANKUV, „koja je uspešno funkcionisala zadnje tri godine”, pa bilo u toj formi ili u nekoj drugoj koja bi se našla.

Da bi čitaocu bilo malo jasnije: VANU je osporen odlukom Ustavnog suda iz 2012. godine, ali još nije izbrisan iz registra. Praktično kao njegov naslednik, 2013. registrovan je ANKUV, udruženje građana, koji uz sufinansiranje iz pokrajinskog budžeta, deluje i danas. A VANUK, osnovan kao javna ustanova – nije registrovan. Ali postoji drugi – Visoki akademski novosadski ujediniteljski klub, koji je registrovao (za nekoliko dana preduhitrivši registraciju prvog VANUK-a) potpredsednik TS Miroje Jovanović.

Novo zamešateljstvo nastalo je pre nekoliko dana, prilikom izbora nove pokrajinske vlasti (posle 16-godišnje dominacije DS-a, uz potporu LSV-a i SVM-a), kada je pokrajinski premijer Mirović najavio da „odluka o formiranju VANUK (akademije) neće preživeti“. Kostreš je reagovao rečima da je to „najava velikog poniženja Vojvodine”. To je bilo u danu kada je ozvaničena koalicija SNS i LSV u gradskoj vlasti Novog Sada, ali i Kostreš i Jovanov za „Politiku“ ukazuju da je to samo „komunalna koalicija“.

„SNS je vladajuća a LSV je opoziciona stranka na republičkom i pokrajinskom nivou i najvećem broju lokala u Vojvodini i tako će i ostati“, ističe Kostreš, navodeći da LSV nije spremna da odustaje od svojih ideja i političkih načela. On dodaje: „Ne postoji ni jedan razlog koji govori u prilog ukidanju regionalne akademije nauka i umetnosti naročito ako se zna da slične akademije postoje širom EU i Srbija bi morala da uvažava ovu činjenicu ako teži EU integracijama”.

Ističući da su građani na izborima upravo pokazali šta misle o politici onih koji su se zalagali za VANU i VANUK, Jovanov navodi da je odgovor na pitanje i akademije nauka i nauke kao takve u AP Vojvodina dao Ustavni sud svojom odlukom o Statutu i Zakonu o nadležnostima. „I ako smo civilizovana zemlja, kakva svi želimo da budemo, odluke suda se sprovode, a ne ignorišu i zaobilaze”, dodaje on.

Stav DS je principijelan da treba stimulisati sve potencijale u nauci i visokom obrazovanju, napominje Dragoslav Petrović i dodaje: „DS se zalaže da, nezavisno od forme, na kojoj nećemo insistirati, treba naći načina da se nastavi delovanje institucije koja postoji dugi niz godina, koja ima isključivo regionalni karakter, a u interesu razvoja nauke, visokog obrazovanja i privrede ne samo Vojvodine nego i Srbije”.

Ukazujući da je od početka to bilo političko pitanje na kojem su se pokušavali dobiti politički poeni, a ne pitanje nadležnosti pokrajine, politikolog Duško Radosavljević ocenjuje da ova priča sada ne može biti od preteranog značaja na razvoj odnosa u Vojvodini. Kako objašnjava, SVM, koji je i u novoj vojvođanskoj vladi, nikada nije nešto preterano učestvovao u tome, a ne očekuje ni da će oni koji su otišli u opoziciju oko ovoga lomiti koplja sa vlašću.

„Može se očekivati da će ovi ostaci 'zaklane' vojvođanske opozicije malo 'oštriti zube' oko dva krucijalna zakona koja treba da se donesu do kraja godine – o nadležnostima i o finansiranju AP Vojvodine. Mislim da će 'leteti perje' i kada na red dođu kadrovska pitanja (direktori javnih preduzeća, zavoda i ustanova kulture)”, zaključuje Radosavljević.