Naši crtači među najboljima u Evropi

Leskovac–Aleksa Gajić je strip autor, islustrator, reditelj i animator, poznat po svom stripu „Tehnotajz” sa scenaristom Darkom Grkinjićem, po kojem je 2009. godine napravljen prvi srpski animirani dugometražni film „Tehnotajz: Edit i ja”, koji Gajić potpisuje kao reditelj i scenarista. Radi strip za francuskog izdavača „Humanoides l,association”, kao i ilustracije za „Politikin zabavnik”, dečje knjige, časopise. Razmišljao je, kaže, da se opredeli za jedan od ovih frontova, ali kako su mu svi bliski, rešenje je našao u kompromisu – deluje na svim poljima.

Na osamanestoj Balkanskoj smotri mladih strip autora u Leskovcu izložen je album „Sarajevski atentat” (izdavač „Deveta dimenzija” iz Banjaluke) grupe autora iz Republike Srpske za koji je Aleksa Gajić uradio naslovnu stranu.

–Crtanjem se bavim od kada znam za sebe, a prve svoje stripove prodavao sam majci za džeparac. Potom se sve dešavalo brzo. Završio sam Akademiju za primenjene umetnosti u Beogradu sa najboljim ocenama i odmah dobio posao za francuskog izdavača „Soleil” iz Tulona. Promenio sam potom dve izdavačke kuće, a sada radim za „Humanoid asosiasion”, otkriva Gajić za „Politiku”.

Napominje da scenario uvek rade francuski autori, a crtež, pored Francuza, rade i naši crtači, Južnoamerikanci, Korejanci, Japanci, Italijani. Za naše izdavače uglavnom rade grupe autora, kao što je to u slučaju pomenutog „Sarajevskog atentata” na kojem je radilo dvadesetak scenarista i dvadesetak crtača.

Na pitanje koje teme dominiraju u francuskim, a koje u našim stripovima, odgovara: „Reč je o najrazličitijim temama i uglavnom su to teme kojima su se bavili i stripovi pre dvadeset ili pedeset godina – vestern, naučna fantastika, horor, avantura, kao i nacionalna istorija. Upravo malo pre smo u kafiću pričali o tome. Jedan momak radi strip o Šerloku Holmsu, drugi radi o nekoj ratnici, ja radim strip o Jetiju, moji prijatelji rade stripove o raznim avanturama. Međutim, ogromna je razlika u veličini izdanja. U Francuskoj godišnje ima pet hiljada izdanja, a kod nas deset do dvadeset puta manje. Neuporedivi su i tiraži koji kod nas iznose pet do deset hiljada, a u francuskoj i do pedeset hiljada primeraka. Ali, koliko god stanje izgledalo beznadežno, ono je mnogo bolje u odnosu na osamdesete. Stanje nije loše, imajući u vidu i kupovnu moć prosečnog Srbina i s obzirom na to da Francuska ima blizu sedamdeset miliona stanovnika, a Srbija sedam miliona”.

A gde smo mi u Evropi i svetu kada je reč o crtačima i strip scenaristima?

–Jako visoko, odmah posle Francuza, Italijana i Španaca. Tu su i Rumuni, Bugari, Turci. Ali, mi imamo dosta dugu tradiciju. Još od osamdesetih godina prošlog veka dosta naših autora sarađuje sa Francuzima. Nekako se izrodila zanimljiva podela: hrvatski autori rade za Ameriku, a srpski za Francuze.

Na pitanje da li smo dovoljno zastupljeni u evropskom stripu, imajući u vidu da nam ne nedostaje talenat, Aleksa Gajić odgovara da možemo biti zadovoljni brojem naših autora koji rade za strane izdavače. U Evropi je, dodaje, vodeća francusko-belgijska škola koja drži 90 procenata prodaje stripa, a zatim dolaze italijanska i španska.

Po rečima našeg sagovornika, razlika između francuskih i naših izdavača je i u visni honorara, naravno u korist Francuza. Ali zato, dodaje, za crtaćim stolom moraš da provedeš dane i noći. Ugovori su uglavnom tipski i autori ne mogu mnogo da biraju. To znači da godišnje moraju da urade u proseku po dva albuma sa po pedesetak strana.

Na kraju pitamo Aleksu i o tome koliko naši crtači koriste savremene tehničke mogućnosti, kao što su razne table, elektronske olovke, razni načini kolorisanja u foto šopu.

–Ne zaostaju ni u tom pogledu. U suštini, tendencija savremene tehnike je da se što više približi priroda. Kada vidite tehnološki savršen strip, da izgleda kao da je slikan uljem ili akvarelom. Ja sam jedan od retkih koji odbija moderne tehnologije. Radim tuš, akvarel, tempere, što je raritet u svetu stripa. Ali, ja imam potrebu da neko može da urami original i da ga stavi na zid.

Aleksa je impresioniran  festivalom stripa u Leskovcu koji je ove godine okupio 2326 autora iz 42 zemlje sveta.

–Mi u Beogradu jedva okupimo dvestotinak, zamislite samo koliko je mejlova morao da pošalje entuzijasta Marko Stojanović koji je u ovaj grad, pored mladih, doveo i najeminentnije strip autore, kaže poznati crtač, ilustrator i animator.