Porez u Trudovu kurjak uzima

Trudovo kod Nove Varoši – Pogled sa uzvišenja u selu Trudovo na prelepo Zlatarsko jezero, planinski biser okružen četinarima, načas odvede na pomisao da ste negde u švajcarskim Alpima. Ali otrežnjenje brzo nastupi čim u vidokrug uđu retka preostala trošna zdanja u selu, propao makadamski put, urušen krov na školi, odavno zatvorena jedina seoska prodavnica...

Nekad sa preko 300 žitelja, danas planinsko Donje Trudovo, koje pripada opštini Nova Varoš, nema više od sedamdesetak stanovnika. Na umoru je, kao i mnoga planinska sela u ovom delu Srbije. Ostali su u njemu ostareli, vezani za rodnu kuću i zov planine. Samo oni koji mogu da žive u spoju s prirodom i njenim ćudima, spremni da putuju i po dvadesetak kilometara do najbliže prodavnice.

– Mi smo ovde u Donjem Trudovu, ima i Gornje i Božetićko Trudovo. Svuda je slično, sela nam odumiru. Tu smo ostali, šta ćemo. Pomalo oko stočarstva radimo, ali kome jagnjad, sir i kajmak, krompir da prodamo kad ni asfaltnog puta nema. Brod koji je jezerom nekad svakodnevno od Kokinog Broda dolazio sada vozi povremeno. Đaka za školu već dve decenije nema, pa se i krov školske zgrade srušio. Ali šta vredi kukati – priča nam grupa Trudovaca, starijih ljudi iz familija Topalović i Čolanić koji su nas dočekali ovde. Do sela se, inače, dolazi putem preko brane kod Kokinog Broda pa uzbrdo ka Jasenovu, a onda skretanjem prema Ojkovici kuda su kilometri neasfaltiranog puta, ponegde vodom odnetog.

Nevolje Trudova, vele meštani, počele su s početka šezdesetih godina kad je deo ovog sela, kraj ušća Tisovice u Uvac, prekrila voda Zlatarskog jezera. – Mi smo do tada imali put do Kokinog Broda dug svega osam kilometara. Kad su „Limske hidroelektrane” napravile branu i stvorile jezero, nama je obećano da će oko jezera napraviti novi asfaltni put. Ali to ni danas nije urađeno. Godine 1972. na zahtev meštana prokopan je ovaj makadam kuda ste došli, strm i težak za saobraćaj. Njime do Kokinog Broda prelazimo gotovo 20 kilometara. Udaljeni smo, jezero nas je odseklo od sveta i ljudi odlaze. Zimi je najteže, snegovi su veliki, pa traktorima čistimo ovaj put, a opština nam daje naftu za to – kazuje meštanin Svele Čolanić.

Nadovezuje se Radiša Topalović, nekad trgovac u seoskoj prodavnici i 12 godina odbornik iz ovog sela. Ima 37 godina radnog staža, bez posla je, a penziju još nije stekao. – Predstavljao sam selo, ali odbornika od 2004. više nemamo. U ovom izbornom sistemu sela s malo stanovnika ostaju bez predstavnika i naš glas se ne čuje. Nemamo ni prodavnicu, ambulantu, poštu, autobusku vezu. Samo poštar svrati jednom sedmično. Ali dolaze nam vukovi, divlje svinje – veli Radiša, dok povratnik u zavičaj iz Beograda Darko Topalović, takođe s 37 godina staža bez penzije koji se vratio u selo da gaji ovce, dodaje: – Ovde kurjak uzima svoj porez. Prošle godine mi je pojeo dve ovce, proletos mi je jedno jagnje nestalo.

Ovde žive i roditelji pevača Milana Topalovića Topalka, otac Drago i majka Milomirka. U penziji su posle rada u Novoj Varoši, sada nastoje da održe porodično ognjište. Pevač se, kažu, u ovom selu rodio, školovanje počeo, pa u Novoj Varoši nastavio i u Užicu za električara vinklera završio. Potom na estradu stupio, a sada povremeno dođe u selo kod roditelja. Čime po ovakvom putu, pitamo Topalkovog oca Draga: – Ne može svojim putničkim „mercedesom”, mora da uzme „ladu nivu” da bi došao ovamo – odgovara on.

U Trudovu punih 75 godina živi Vladan Čolanić. – Nekad se ovde otkupljivalo i po 1.000 jagnjadi godišnje, mnogo zlatarskog sira, krompira, šumskih plodova. Sada vrlo slabo, ako dođu prekupci. Put nam je problem. Eto, da bih kupio šibicu koja košta pet dinara valja mi da do Kokinog Broda platim taksi od 1.500 dinara. Džak brašna me košta 2.500 dinara, jer moram taksijem da ga dovezem. Do prodavnice u Štitkovu je bliže, ima osam kilometara, ali na toj strani dva kilometra puta nije prokopano – opisuje njihove muke Vladan.

U opštini Nova Varoš, čijoj upravi nije lako da zadovolji potrebe udaljenih planinskih sela, kažu: – U poslednje tri godine nastojali smo da popravimo uslove života u zabačenim selima. Davali smo subvencije u poljoprivredi, ponegde puteve popravljali. Napravili smo po dva kilometra asfalta u Jasenovu i Ojkovici, u Trudovu atarske puteve uredili i radili na podizanju stubova elektromreže. Ali stanovništvo je staro, nema mladih – priča o tome Ivan Mladenović, predsednik Privremenog organa opštine Nova Varoš. Dopunjuje ga Dimitrije Paunović, donedavni predsednik ove opštine koji je načelnik Zlatiborskog okruga: – Zovu nas iz većih gradova oni koji su otišli iz Trudova i tamo ostavili svoje roditelje, traže da im se zimi čisti seoski put. Pritiskaju opštinu, a oni u rodno selo ne navraćaju...