Obama dizajnom ponudio ljudima nadu

Svi kandidati za američkog predsednika svoje ideje su predstavili putem grafičkog dizajna. Obama je imao slovo O i u njemu pojednostavljeni pejzaž, koji je predstavljao horizont. To je bilo veoma uspešno rešenje i ljudima je ulivalo nadu – kaže za naš list Zvezdana Stojmirović, koja je nedavno u SKC-u na Novom Beogradu održala predavanje o grafičkom dizajnu. Završila je slikarstvo u Njujorku i master iz grafičkog dizajna u Baltimoru, gde danas predaje na akademiji MICA. Sa Helen Armstrong napisala je knjigu „Učestvuj! Raditi dizajn sa korisničkim sadržajem”. Rođena je u Pekingu, živela u Sudanu, a od 1984. nastanjena je u SAD.

– Džeb Buš je koristio samo ime i uzvičnik „Džeb!”, zato što nije hteo asocijaciju na tatu ili brata Buša, ali taj znak nije imao produbljenost niti sliku budućnosti kao Obamino O. Hilari Klinton imala je prečku u slovu X, u obliku strelice, u smislu „Hilari vas vodi u budućnost”, a Sanders se odlučio za nadimak Berni koji zvuči prisno, misleći da mu ne treba nikakva fora ili uzvičnik kao Bušu – kaže Zvezdana Stojmirović, dodajući da je Tramp hteo „mačo prezentaciju”, sa svim velikim slovima i motom „učinimo Ameriku ponovo moćnom”.

– Velikan dizajna Mirko Ilić izdao je knjigu „Dizajn opozicije” gde je pratio izražavanje opozicionih pokreta u Americi i Evropi kroz dizajn. Naš „Otpor” je imao pesnicu – podseća naša sagovornica.

Zvezdana Stojmirović (Foto Z. Anastasijević)

Pomenimo da se Zvezdana Stojmirović u njujorškom Vitni muzeju bavila multimedijalnim radovima zasnovanim na političkim dešavanjima u Srbiji. U izložbi „Viđenje kroz srpske oči”, što je bio naslov u „Njujork tajmsu” 1994. napravila je od drvenih panela kuću, obloženu stranicama ovih novina. Naspram njih bili su isečci pisama koje je dobijala od svog oca, diplomate Milutina Rogića, napisana istog datuma kao američki članci. Bio je to mladalači krik zbog stradanja njene zemlje...

Radila je i kao grafički dizajner u dečjem muzeju na Long Ajlendu, osmišljavala interaktivne izložbe sa eksponatima prikazanim kroz ilustracije, nalik ogromnoj prostornoj slikovnici. Bila je i deo studija „Biro” i njihove kampanje za UN, s ciljem podizanja svesti ugroženog stanovništva, poput plakata o pismenosti devojčica i značaja školstva, a u Centru za urbanu sredinu smišljala je ekološke radionice za decu koja bi kroz građenje modela svog komšiluka učila o uticaju koji mogu sutra da imaju kao građani.

Danas se, kaže, najpopularniji vid dizajna tiče mobilnih aplikacija.

– U novinarstvu se gleda kako će dizajn doprineti novom

sistemu čitanja preko ekrana i telefona. To je novo bojno polje tipografije. „Njujork tajms” je sila za dizajn i zanimljivo je kako oni postižu preglednost, navigaciju, kako dočaraju da je nešto nedeljno izdanje, a da je unutar tih istih novina, da čovek može da ukapira šta ima pred sobom – kaže profesorka koja je smišljala ilustracije i za „Njujork tajms”.

Posebno nam pominje da je sve važnija veza nauke i dizajna, gde se naučnicima sugeriše kako da vizuelno bolje predstave svoje ideje.

– Pomagala sam lekarima da grafički prikažu mreže molekula. Kad stavimo tanje linije i oblike, odjednom i njima to znači. U tom pogledu sarađujemo sa medicinskim fakultetom „Džons Hopkins”.

U svojoj knjizi pisala je o demokratizaciji dizajna, o tome da savremeni čovek želi da bude uključen u proces stvaranja nečega što namerava da kupi, a pominje i sve veću primenu ove umetničke grane.

– Utisak mi ostavlja kanadski dizajner Brus Mao koji razmišlja o tzv. održivom dizajnu. On u „Koka koli” radi reciklažu limenki i flaša. Osmislio je crvenu stolicu od reciklirane ambalaže i to je pokušaj korporativnog sistema da dođe do smislenih promena.

Pominje i novu gardu „dizajnera milenijumaca” i izdvaja Džesiku Volš koja sa Stefanom Sagmajsterom radi na „proširenju dizajna”.

– Pošto nisu imali romantičnu vezu, radili su eksperiment „40 dana zabavljanja”. Kao što nova generacija sve dokumentuje o sebi na internetu – pisali su šta im se dešavalo i tako je nastao blog koji su njihove kolege ilustrovale, a potom i knjiga. Sviđa mi se i rad Džesike Hič, kao dobar primer prenosa tradicionalnih vrednosti crtanja slova u savremeni svet.

Zvezdana Stojmirović piše knjigu o osnovama dizajna za 21. vek.

Želela je da na Balkan dovede američke studente da vide kako se nove zemlje artikulišu na grafički način i da porede proizvodnju fontova. Ali bilo je nebezbedno vreme i zamisao nije zaživela. Bila bi presrećna, kaže, ukoliko bi joj se ukazala prilika da bar godinu dana radi u Beogradu.