Islam kao politički identitet na Balkanu

Svi koji iole poznaju savremenu tursku politiku i njenu ideološku orijentaciju dobro znaju koliko je volje, snage i sredstava Turska uložila u organizaciju velikog naučnoistraživačkog projekta pod naslovom „Islam na Balkanu – neiscrpljena nada”. Turska vlada je pažljivo formirala tim naučnika, najboljih poznavalaca islama, iz same Turske, ali je i pozvala naučnike iz drugih balkanskih zemalja. Poznavanje fenomena o kome je reč, ali i ko nije spreman da pravi kompromise prilikom utvrđivanja naučne istine, bili su principi izbora učesnika konferencije koji je održan prethodnih dana u Ankari. Više stotina značajnih naučnika i gostiju plenarno i po sesijama razmatralo je ovu temu.

Svakog od izabranih gostiju sagovornika, ekipa istraživača iz Turske je prethodno pojedinačno posećivala i s njima pravila intervjue koje je TV snimala i emitovala. Posle recenzentskog postupka odabrani su najreprezentativniji tekstovi ovih autora od kojih je načinjen zbornik radova na engleskom jeziku. Iz Srbije je od autora jedino pozvan profesor politikologije religije i urednik istoimenog časopisa dr Miroljub Jevtić koji je obavio istraživanje na temu „Islam kao činilac političkog identiteta u bivšoj Jugoslaviji”. Šta je tursku stranu zanimalo iz Jevtićevog domena i o čemu je pisao u svom  radu?

– Nastojao sam da pokažem da je islam najvažniji ili jedan od najvažnijih činilaca političkog identiteta svih stanovnika bivše Jugoslavije formiranih u islamskom kulturološkom krugu. Dakle, da pokažem da za ono što su danas Bošnjaci i Albanci treba najpre da zahvale ili kritikuju, islam odnosno savremenu Tursku čiji im je prethodnik osmanski sultanat doneo islam.

Vaš stav je da ove dve nacije ne bi bile ovakve kakve su da nije bilo islama?

Da, sadašnji Bošnjaci i sami priznaju da je glavni kreativni činilac njihove nacije islam. I bez ikakve dileme kažu da nije bilo islama oni ne bi postali ni Muslimani sa velikim M, dakle nacija stvorena u vreme komunizma, niti bi bili Bošnjaci.

Ne čini li vam se da malo pojednostavljujete? Jer postoje teze brojnih bošnjačkih istoričara koji traže korene svoje nacije u neslovenskim narodima, koji su pre Slovena naseljavali područje Bosne, čak i da su oni kao neslovenski narod prihvatili islam mnogo pre osmanskih osvajanja. I da se islam skrivao iza bogumilstva, zbog neprijateljskog hrišćanskog okruženja?

Ovo što vam govorim samo je citiranje stavova Islamske zajednice. A nijedan od tih takozvanih naučnika koji zastupaju tezu o iznedravanju iz bogumilstva nema potreban kredibilitet i niko ih u ozbiljnom svetu pa i u samoj Bosni ne uzima ozbiljno u obzir. Sama Islamska zajednica se slaže da je islam glavni kostituens bošnjačke nacije, to je njihov izraz. Dakle, da su oni postali to što jesu zahvaljujući islamu. Uostalom, da li bi mi Turci baš dopustili da uz njihovu promociju forsiram i formiram ovu temu.

A kad se govori o Albancima?

Rekao sam vam da je islam najvažniji ili jedan od najvažnijih činilaca za ovakav izgled dve pomenute političke nacije. Dakle, Albanci su etnički narod i tu nema dileme. Imaju svoj jezik, svoju predislamsku prošlost... Ali, oblik u kome danas postoje, naročito na prostoru bivše Jugoslavije je apsolutno profiliran islamom. Svi Albanci u Makedoniji su muslimani. Na Kosovu i Metohiji ih je gotovo 99 odsto muslimana. U Crnoj Gori je nešto drukčije. Broj rimokatolika Albanaca u procentima je nešto veći. Ali ih je ipak daleko manje nego muslimana. Pa pogledajte primer Ulcinja. Tamo su Albanci najkoncentrisaniji u Crnoj Gori. To je islamski grad, čak sa izrazitim porastom vahabita. Albanci su na ove prostore došli samo zahvaljujući tome što su muslimani. Jer ih je osmanska vlast naseljavala i davala im privilegije nad hrišćanima jer su bili pripadnici vladajuće vere u osmanskom sultanatu. Dakle, čak i ideja „Velike Albanije” kao sekularne tvorevine počiva na činjenici da na KiM, u zapadnoj Makedoniji, pa u Ulcinju, Tuzima… danas dominira albanski jezik samo zahvaljujući islamu, koji je Albance izjednačio s turkofonima i gospodarima zemlje koju im je dodelio sultan. Ovde namerno kažem turkofonima, a ne Turcima. Jer su i ti turkofoni zbog islama sasvim potisnuli u drugi plan ideju etničke pripadnosti i bili su pre svega muslimani.

Ali, ideja sekularne i etničke „Velike Albanije” ima dominantno mesto u političkom govoru i srpske i albanske strane?

Tačno, ali od te ideje kad se iz ugla albanskog secesionizma izvuče islamski ekstremizam, ostaće samo korice kao  kad se iz udžbenika fizike izvuče matematika. O tome sam govorio i na stranicama „Politike” pre trideset godina. Danas to potvrđuje vodeći svetski dnevnik „Njujork tajms”, upozoravajući svet da se nezavisno Kosovo pretvorilo u plodno tle za politiku Islamske države. A za Albance, simpatizere Islamske države, Srbi su mnogo manji neprijatelji od albanskih nacionalista.