MMF ukida Dinkićevu decentralizaciju

Uslov da Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Srbiji krajem avgusta odobri četvrtu i petu kontrolu aranžmana iz predostrožnosti jeste da Vlada Srbije usvoji Predlog Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, saznaje „Politika”. Naravno, uslov svih uslova je da pre toga mandatar Aleksandar Vučić formira vladu jer Memorandum o ekonomskoj politici, dokument koji se rukovodiocima Fonda šalje na usvajanje, ne može da potpiše tehnička vlada.

Šta je to toliko važno u ovom propisu i zašto MMF na njemu insistira? Prema Nacrtu koji je uradilo Ministarstvo finansija predlaže da se da opštinama, umesto dosadašnjih 80, ostane 50 odsto prihoda od poreza na zarade. Time će se, očekuju kreatori fiskalne politike, iz lokalnih kasa u republičku blagajnu preliti osam milijardi dinara.

Pre pet godina, na insistiranje tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića, prihodi od poreza na plate lokalnim samoupravama povećani su sa 40 na 80 odsto. Bio je to veliki Dinkićev politički projekat, koji je popularno tada nazvan „decentralizacija”, a bivši ministar ekonomije isticao je da će opštinari ta sredstva iskoristiti za ulaganja i investicije. Međutim, jedan od najvećih Dinkićevih protivnika tada je bio upravo MMF, koji je smatrao da će to povećati minus u republičkoj kasi, a da će opštinari novac iskoristiti za povećanje plata i rast zaposlenosti. Tadašnji stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik čak je ušao u oštru polemiku sa ministrom ekonomije, ali je iz te rasprave Dinkić izašao kao pobednik. Argumenti MMF-a, ni stručne javnosti tada nisu uslišeni, Skupština je usvojila zakon kojim su prihodi od poreza na zarade opštinama povećani sa 40 na 80 odsto. U republičkoj kasi se, nakon toga pojavio manjak od 40 milijardi dinara. U nekoliko navrata kreatori ekonomske politike pokušavali su da isprave tu neravnotežu. Ironija je udesila da je sam Dinkić u vreme dok je bio ministar finansija (nakon formiranja vlade 2012. godine) morao da nađe način da iz lokalnih kasa prespe novac u centralnu blagajnu. Na njegov predlog 2013. godine smanjena je stopa poreza na zarade, koji je najveći izvor prihoda za lokalne samouprave (sa 12 na 10 odsto), a sa druge strane, povećana stopa doprinosa za penzijsko osiguranje (sa 22 na 24 odsto), što je prihod republičke kase. Time je dobrim delom Dinkić poništio finansijske efekte decentralizacije. Međutim, MMF sada insistira da se ravnoteža u potpunosti vrati, jer je porez na zarade svuda u svetu u najvećoj meri prihod centralne kase.

Pri tom su autori „Kvartalnog monitora”, publikacije koju izdaje Ekonomski fakultet, u jednom od svojih istraživanja utvrdili da su opštinari, umesto za investicije, novac koristili za povećanje plata, nova zapošljavanja i subvencije. To isto tvrdili su i članovi Fiskalnog saveta, ali i Svetska banka. I u svojoj poslednjoj analizi ističu da je „tokom godina pogoršana ekonomska struktura rashoda lokalnih samouprava – došlo je do velikog pada kapitalnih izdataka i, s druge strane, povećanja tekućih rashoda”. Uočili su i to da su troškovi za zaposlene na lokalnom nivou vlasti rasli brže nego što je zakonom bilo propisano. Rashodi za plate na lokalu su od 2009. do kraja 2015. godine nominalno povećani za gotovo 25 odsto, pokazuje računica Fiskalnog saveta. U istom periodu investicije lokalnog nivoa vlasti nominalno su umanjene za oko 20 odsto, što je najdrastičniji pad u poređenju sa svim drugim nivoima vlasti, pokazuje računica Fiskalnog saveta.

Opštinari sa druge strane, negoduju, jer će im novi zakon smanjiti prihode za osam milijardi dinara. Kako vrlo često znaju da upozore, njima su od početka krize 2008. godine do danas prihodi smanjivani u nekoliko navrata. Prvo su im smanjene firmarine ili čak potpuno ukinute, kao jedan od značajnijih prihoda. Podsećaju i da je ukinuta i naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta. Predstavnici lokalne samouprave ističu da su iscrpili sve načine za povećanje prihoda, jer su povećali porez na imovinu i u velikoj meri proširili obuhvat. Ipak, iz Fiskalnog saveta sugerišu da način za uštedu može da bude i smanjenje rashoda za zarade.

Veliki protivnik ovog zakona je i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Tokom poslednje posete Beogradu, članovi misije MMF-a su se zbog ovog zakona čak sastali sa predstavnicima NALED-a. Ova organizacija, koja među svojim članovima ima i opštine, istakla je tada da je predloženo zakonsko rešenje na štetu lokalne samouprave. NALED-ova procena je da bi to što bi opštinama ostalo manje prihoda od poreza na zarade moglo da dovede do uvođenja novih neporeskih nameta ili povećanja postojećih kako bi se nadoknadio gubitak sredstava.