Ekološki manastir koji su gradile monahinje

Krit, Hanja – Retkost je videti na istom mestu, na liturgiji u crkvi, deset patrijaraha koliko ih je prošle nedelje bilo okupljeno na zasedanju Svetog i Velikog sabora na Pravoslavnoj akademiji na Kritu. Osim njih, u svojstvu delegata, učesnika sednica, na zasedanju je učestvovalo ukupno 240 arhijereja, arhiepiskopa, mitropolita, vladika, i 60 savetnika. Među ovim poslednjima, što je takođe prava retkost, bilo je i nekoliko žena, uglednih teologa. Jedna od njih je mati Teoksenija, igumanija velike kritske svetinje, manastira Hrisopigi posvećenog Bogorodici Živonosnom Istočniku. Za savetnika na saboru imenovao je vaseljenski patrijarh Vartolomej, predsedavajući zasedanja, i ona je bila član zvanične delegacije Vaseljenske patrijaršije. Mati Teoksenija cenjeni je teolog,

studirala je socijalni rad i pastirsku teologiju na Univerzitetu u Atini. Između ostalog, bavi se i pitanjima ekologije i zaštite životne sredine sagledavajući ih kroz pravoslavno učenje, posmatrajući prirodu i čoveka kao tvorevine Božje.

Njeno sestrinstvo srdačno nas je ugostilo u Hrisopigiju, manastiru smeštenom na brdu iznad grada Hanje. Ispričale su nam sve što nas je zanimalo o ovoj kritskoj svetinji, ali uz molbu da ih ne fotografišemo.

Kada uspinjući se ka Hrisopigiju, savladate serpentine koje vode pored maslinjaka i voćnjaka sa u ovo doba godine već zrelim limunovima i pomorandžama, mesto na kojem je podignuta kritska svetinja nateraće vas da zastanete. U punom krugu koji pogled odatle može da obuhvati, videćete nekadašnju venecijansku luku Hanju, velike otvore pećina u kojima su se podvizavali ranohrišćanski pustinjaci i ostatke drevnih antičkih tvrđava, zaraslih u mediteransko rastinje.

Baš tu gde se radoznalom pogledu otkrivaju spomenici antičkih i ranohrišćanskih vremena i moderne zgrade Hanje, odlučio je starac Porfirije Kavsokalivit (1906–1991), jedan od najuglednijih grčkih duhovnika, da bude podignut novi manastir.

Kažu da je imao viziju i kako će izgledati: gde će biti konaci za sestrinstvo, gde manastirska crkva, od kojeg će kamena biti sagrađeni, kako će biti ukrašeni... Sledeći ta njegova uputstva, monahinje su započele gradnju koja je trajala dvadesetak godina. Prva liturgija odslužena je 2007. Monahinje su direktno učestvovale u radovima. Sve ukrase, mozaike na zidovima crkve ili one podne, ispred manastirske crkve, od šarenih kamenčića, radile su isključivo one.

Danas, obrađuju oko 50 hektara zemlje, posvećene su organskoj poljoprivredi, gaje voće i povrće, masline, mandarine, avokado, pomorandže... Uz svoju duhovnu misiju, sestrinstvo koje broji pedesetak monahinja okrenuto je i misiji očuvanja životne sredine. Imaju program obučavanja mladih o ekološkoj zaštiti, koji su same osmislile. I svetinja u kojoj žive koristi isključivo obnovljive izvore energije. Kao što su se prilikom gradnje manastira rukovodile rečima svog duhovnika, starca Porfirija, tako danas u posvećenosti organskoj proizvodnji i očuvanju životne sredine slede prvojerarha pod čijom je jurisdikcijom manastir – vaseljenskog patrijarha Vartolomeja. On je u javnosti popularno prozvan „zeleni patrijarh” baš zbog zalaganja za očuvanje životne sredine. Još 1989. godine patrijarh Vartolomej ustanovio je 1. septembar kao dan očuvanja životne sredine, a od prošle godine ovaj dan obeležava i Rimokatolička crkva.

Deo podnog mozaika (Foto J. Čalija)

Ipak, one koji dolaze u Hrisopigi na taj put ne pokreće samo želja da vide graditeljsku umešnost i organsku proizvodnju sestrinstva. Manastir i njegove monahinje su živa duhovna zaostavština starca Porfirija Kavsokalivita, izuzetno cenjenog duhovnika u pravoslavnom svetu, kojeg je Vaseljenska patrijaršija 2013. godine uvrstila u red svetih. Ne čudi zato da hiljade poklonika svake godine pohode Hrisopigi da tu potraže mir, utehu i duhovni savet.

Kako je Hrisopigi postao ženski manastir

Stariji manastir Hrisopigi, podignut u drugoj polovini 16. veka nalazi se u samom gradu Hanji. Rušen je tri puta. Mlečani su ga razorili 1692. godine, zatim su ga 1821. tokom Grčke revolucije, opustošili Turci i pobili sve monahe. U vreme Drugog svetskog rata, pretvoren je u administrativni centar okupacionih snaga, bratstvo je proterano a manastir teško oštećen. Do 1976. Hrisopigi je bio pust. Od te godine, on postaje ženski manastir i počinje da raste. Sestrinstvo su na početku činile tri monahinje. Jedna od njih bila je i sadašnja igumanija Teoksenija.

Kako se manastir obnavljao, umnožavalo se i sestrinstvo.

Videvši da broj monahinja raste, duhovnik Hrisopigija, starac Porfirije rekao im je da treba sagraditi novu svetinju, na brdu iznad Hanje. U starom manastiru je ostala ikona Bogorodice, za koju se veruje da ima čudotvorne moći. Ona je ukrašena srebrnim i zlatnim pločicama vernika koje su te dragocenosti ostavljali u znak zahvalnosti za svoje izlečenje.