Ivanić: Sarajevo krivac za loše odnose sa Srbijom

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Trenutne napetosti u srpsko-bošnjačkim odnosima, pre svega oko „poželjnih i nepoželjnih“ u Srebrenici, dobrodošlih i onih koji to nisu, potekle su daleko više iz BiH, a rekao bih uopšte ne iz Beograda, kaže Mladen Ivanić, član Predsedništva BiH iz Republike Srpske. On to obrazlaže konstatacijom kako je takav odnos u stvari samo nastavak politike bošnjačkog dela Sarajeva i upozorava da se to što pre mora zaustaviti.

„Previše je toga bilo u poslednjoj godini dana, a da sve vreme nije bilo reakcije iz Beograda, da bi se stvari mogle tako nastaviti. Na primer, otkazivanje posete Sarajevu gospodina Nikolića zbog privođenja Nasera Orića, kom je presuđeno za klasični kriminal, a sada mu se sudi za ratni zločin, što je apsolutno neprihvatljivo. To nikako ne može biti normalno, ali očito da se u tom delu političke javnosti to smatra normalnim”, primetio je Ivanić.

On kaže da nije normalno ni to da predsednik Vlade Srbije dođe da se pokloni žrtvama Srebrenice, a doživi onakav napad i da posle godinu dana, niko, pa ni obični šef smene – ne odgovara.

„Nije normalno ni to da član Predsedništva zbog odlaska u Beograd bude napadnut od vođe Islamske zajednice u BiH, koji kaže da srpski član Predsedništva ’nema šta da traži  u mestu odakle su krenuli ratni zločini’“, podseća Ivanić. Bude li se, napominje, u bošnjačkom delu javnosti to i dalje prihvatalo kao potpuno normalan model ophođenja, onda BiH ide u velike probleme. „Krajnje je vreme da taj deo nazovigrađanskog, multietničkog sveta, jasno osudi takve pojave. Jer u ovom periodu iz Beograda nije dolazilo ništa što je negativno”, zaključio je Ivanić na konferenciji za novinare u Banjaluci.

Govoreći o objavi rezultata popisa stanovništva u BiH, bez saglasnosti RS jer je u rezultate kao stalno stanovništvo uvršeno 196.000 onih koji ne žive u BiH pa su Bošnjaci došli do 50,11 odsto stanovništva BiH, Ivanić kaže da objavljeni rezultati nisu relevantni, da ih neće priznati i da se mora uraditi revizija popisa. Predviđa da će takvi rezultati otvoriti ružne teme koje će postati svakodnevica, a koje će biti posledica načina donošenja odluke o popisu.

„Jedni će govoriti – ima nas preko 50 odsto i nemamo rezervnu domovinu i naše je pravo da dominantno odlučujemo u BiH. Pojaviće se oni koji će se jasno zapitati kako je moguće da je sad narodu koji je tobož činio najviše zločina ujedno najviše smanjen broj. A kako je moguće da je narodu nad kojim je učinjen najveći broj zločina, najmanje smanjen broj. Pa, kako je moguće to da Srba imaju svega oko tri odsto u Federaciji BiH u kojoj teku med i mleko, gde su ljudska prava do te mere ispunjena da je prosto glupo ne biti u takvoj FBiH. Šta je to sa Srbima pa neće da idu u FBiH gde je sve skladno. Pokazuje se puno licemerstva”, zaključuje.

Veruje da je kompromis oko popisa bio jednostavan, ali ga nije želeo Bakir Izetbegović, i da je spornih oko 196.000 popisnica trebalo uključiti u građane BiH, ali potcrtati da se radi o onima koji žive izvan zemlje. Osvrćući se na posetu Berlinu gde su se članovi Predsedništva BiH susreli sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, Ivanić kaže da su „oni koji su pravili ambijent da činim neke smetnje na evropskom putu dobili jasan odgovor da to apsolutno nije tako”.

„Moj stav je jasan, popis i adaptacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) su u jednom paketu”, podseća Ivanić, koji je prethodno zaustavio adaptaciju SSP-a nakon primedbi Vlade RS da izmene tog sporazuma idu na štetu poljoprivrednika u RS, u korist Hrvatske. Ivanić smatra da i vlasti RS snose odgovornost ukoliko se potvrdi da su imali ključ da spreče objavljivanje rezultata popisa, koji je pre nekog vremena ugašen.

„Očekujem da vlasti RS objave rezultate popisa, kako su tvrdili da mogu. Moguć je i novi popis u RS, ali bi veća težina bila iskoristiti postojeće rezultate”, naglasio je on. Ivanić kaže da je Predsedništvo BiH, za razliku od prethodnog saziva, postiglo konsenzus oko dokumenta „Pregled odbrane” i da bi on posle šest godina mogao biti usvojen.

„Sadržaj dogovora jeste da se broj vojnika u BiH sa 10.000 svodi na 9.200. Zatim, broj perspektivnih lokacija potrebnih odbrani je sa 63 smanjen na 57, a broj skladišta naoružanja koji je ranije bio četiri prema jedan u korist FBiH, sada je četiri prema dva”, kaže on.