Kad Tesla zapeni u krigli

Nikola Tesla nije iz Valjeva, ali ponovo putuje za Ameriku. Ovog puta u vidu flašica čuvene „Valjevske pivare“ koja pokušava da plasira preko okeana svoj novi brend „Tesla spirit“. Ova ideja naišla je na podeljene reakcije. Dok jedni smatraju da je neprimereno da srpski velikan „prodaje“ pivo, za druge je to ispravan potez koji jača domaću privredu. Jer ako bilo šta iz Srbije može da ima prođu u SAD, onda je to Tesla, koga Amerikanci obožavaju. Mada bi ime srpskog genija mnogo bolje pristajalo nekom energetskom piću.

Sve je veći broj različitih brendova koje nose Teslino ime. U Srbiji je poznat „Komtrejdov“ asortiman elektronskih proizvoda. Na globalnom nivou, ipak je najčuveniji „Tesla“ brend, čiji je vlasnik Ilon Mask, vizionar i pokretač mnogih novih ideja. Automobili „Tesla motorsa” hit su na tržištu luksuznih vozila.

Tako se postavlja pitanje – da li se ime svakog velikana može koristiti u različite, mahom komercijalne svrhe, i kakva ograničenja postoje? Da li su likovi čuvenih pisaca, svetitelja, naučnika, zaštićeni zakonom i propisima, ili je svako slobodan da ih prisvaja po sopstvenoj želji i nahođenju?

U svetu su ova pravila prilično detaljno definisana, postoji čitava oblast koja se zove potrošačka kultura. S obzirom na to da danas sve postaje roba i da se sve vrednosti mere tržišnim ekvivalentom, neophodni su zakoni i drugi propisi kojim se štite imena značajnih ljudi i institucija od mogućih zloupotreba i narušavanja njihovog ugleda. Tako se i Valjevci ponašaju tržišno, što je na Zapadu već odavno postala praksa. Drugo je pitanje da li Srbija zna koje njene vrednosti, i na koji način, mogu da budu predmet privatizacije i komercijalizacije.

Sa druge strane, da bi se sprečile ove pojave, imena istorijskih ličnosti i institucija moraju se zaštititi, ne samo na domaćem, već i na međunarodnom planu. Ali, „igra“ tek tada počinje, jer je neophodno pažljivo pratiti i nadzirati kada dođe do zloupotreba i tada reagovati sudskim putem. Za to je neophodan veliki novac i aparat stručnjaka i advokata, koji moraju zaštititi čitave klase proizvoda. U to mora da bude uključen i nacionalni patentni zavod, jer je intelektualna svojina danas jedno od glavnih poprišta tržišne bitke.

Tako je, na primer, poznat slučaj čoveka koji je na kineskom tržištu registrovao ime „Tesla“ pre Ilona Maska. Kada je industrijalac pokušao da se nagodi s njim, ponudivši 800.000 dolara da otkupi pravo na korišćenje imena, bio je glatko odbijen. Mask je morao da angažuje advokate i na kraju je dobio parnicu, ali je jasno da nemaju svi mogućnost da plate pravne timove sposobne da dobijaju sporove na globalnom nivou – čak i kada je „pravda“ na njihovoj strani.

Konkretno, beogradski Muzej Nikole Tesle nije zaštitio ime našeg velikana, jer to zahteva finansijska sredstva. Ime mora da se štiti po klasama proizvoda i po zemljama. Da je država svojevremeno reagovala na pravi način, ne bi to učinio Mask, niti bi „Envidija“ registrovala procesor sa imenom našeg naučnika, a i rok bend Tesla morao bi da pređe na akustične umesto električnih gitara.

Ali zato, kada se zaštita jednom uradi, posle donosi mnogo novca. Kada ukucate reč „Tesla“ u „Gugl”, dobićete preko 80 miliona stranica, a ako se ukuca „Nikola Tesla“, dobije se „samo“ 16 miliona. Ranije je broj „Tesla“ stranica na „Guglu” dosezao i do 160 miliona. To praktično znači da je globalni brend „Tesla“ već nadmašio ime samog Nikole Tesle, od čega se veliki deo odnosi na automobile sa ovim imenom.

Sa pravne tačke gledišta, ovo pitanje je kod nas jednim delom definisano. U Zakonu o žigovima piše da, ukoliko je predmet zahteva za zaštitu žiga ime istorijske ili druge umrle znamenite ličnosti, može se zaštititi uz dozvolu nadležnog organa i pisane saglasnosti supružnika do trećeg stepena srodnosti. Međutim, ova zakonska odredba nije do kraja razrađena, jer ne postoji nadležni organ koji se time bavi. Tako je stvar prakse da se u svakom pojedinačnom slučaju traži organ koji bi mogao da izvrši zaštitu.

Na primer, Branislav Nušić je znamenito ime i potreban je zaključak nadležne institucije, kao što su zadužbine ili fondacije. Ali, ne postoji centralni državni organ koji se time bavi. Zato eksperti ističu da je ovo osetljivo pitanje, u kome je od ključnog značaja pronaći meru, kako se ne bi preteralo sa restriktivnim ponašanjem. Sa druge strane – neophodno je efikasno zaštititi nacionalne vrednosti od kompromitujućeg sadržaja.

Drugi zakonski osnov zaštite je u slučaju kada je znak protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima. Tada Zavod za intelektualnu svojinu procenjuje da li je zaštita žiga u suprotnosti sa ovom odredbom. To se odnosi na nazive manastira koji su pod posebnom zaštitom Srpske pravoslavne crkve, kao i likove svetitelja. Tu je bilo mnogo pokušaja korišćenja u komercijalne svrhe, kao što je štampanje slika svetaca na maskama za mobilne telefone.

Sam Nikola Tesla je veoma specifičan slučaj, jer se najčešće ne koristi njegovo puno ime i prezime, pa su i mogućnosti „zaobilaženja“ zakona veće. Kada se kaže samo Tesla, a ne puno ime, ipak se uvek zna o kome se radi. Zato Tesla, pogotovo u kombinaciji sa drugim rečima, može da prođe kao žig u pojedinim slučajevima. I može, kao u valjevskom slučaju, da zapeni u krigli...