Od popisa do islamske države u BiH

Gledano sa stanovišta uređenja Bosne i Hercegovine, objavljeni rezultati popisa stanovništva na nivou BiH nemaju nekog značaja. Ti podaci imaju vrednost samo za lokalne zajednice ili entitete, tu je stvarni život. Mi, u RS ćemo objaviti naše podatke o popisu, kaže predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji u razgovoru za „Politiku” objašnjava zašto Banjaluka ne priznaje rezultate popisa. On iznosi ocenu da je Bošnjacima stalo da prikažu da ih je više od 50 odsto u BiH kako bi napravili islamsku državu, saopštava da niko od zvaničnika iz RS ove godine neće prisustvovati godišnjoj komemoraciji u Potočarima, te da je Angela Merkel u zabludi kada misli da stvari u BiH idu u dobrom pravcu.

Predsednik RS objašnjava da je popis u BiH bio problem i 1991. godine kao i da se i posle rata pokušavalo, „po muslimanskim nazorima”, proglasiti BiH njihovom zemljom kroz stvaranje nove nacije – bosanske, u koju bi se „preveli” i Srbi i Hrvati.

– U procesu usaglašavanja oko Zakona o popisu, kao deo kompromisa, došli smo do toga da se možemo izjasniti o nacionalnoj pripadnosti. Ali, sama izrada zakona bila je usmerena ka špekulacijama. Dugo smo se opirali tome i doneli su zakon koji je u principu dobar. Međutim, u njegovom sprovođenju, intervencijama i podrškom čak i inostranih medijatora, neka pravila koja su kasnije usvajana omogućila su dodatne špekulacije. I tako smo dobili 196.000 ljudi više na strani Bošnjaka nego što je realno. Oni nemaju svoje prebivalište ovde, žive na drugim prostorima. Mi ne tražimo ništa drugo nego da se primeni zakon i standardi koji svuda važe, da je domicilan onaj koji je ovde živeo neprekidno godinu dana. A tih 196.000 nije.

Popis je sproveden pre tri godine. Zašto je trebalo toliko da se objave rezultati?

Zato što su muslimani hteli da špekulišu. Pokušavali su da pridobiju međunarodni faktor (i očigledno su ga pridobili), koji je ranije tvrdio da tih 196.000 ljudi, po evropskim standardima, ne mogu da se nađu u rezultatima. Ja sam svedok kako su stranci govorili da ti ljudi mogu da budu samo nerezidenti. E, sada ćute i kažu da je popis u redu. Ovde su u pitanju stvari suštinski vezane za karakter BiH kao države. Umesto da su sproveli popise po kantonima i entitetima, i to sublimirali na nivou BiH, oni su, naravno, okrenuli stvar i zato sve ide ovako teško. To govori o neuspešnoj BiH, koja se pokušava nametnuti i organizovati kao država. Zato muslimanima treba ta priča o navodnih 51 odsto. Sada će reći da je ovo islamska država. Ali, mi ne živimo i ne želimo da živimo u islamskoj državi.

Da li bi bilo nešto bitno drugačije da ih je 49 odsto?

Što se mene tiče, može da ih bude 80 odsto, kao što ih i ima u Federaciji. Procenti nisu relevantni kad je reč o političkim procesima. Oni pokušavaju da to naprave kao osnov za političke procese. Sećam se, pre 4–5 godina, kad sam bio u Vašingtonu, onda su mi tamo važni ljudi iz njihove tadašnje administracije govorili: „Pa vi morate da se povinujete da ste manjina a da su muslimani većina u BiH”. Tada je, naime, trebalo da se naprave neke reforme, kao što je reforma policije, što smo mi odbili. I tako ćemo odbiti i ovaj popis.

Da li ovo može na neki način i da smanji tenzije između vlasti i opozicije u RS?

Ne, ne verujem. Zašto nisu objavili rezultate pre dve godine dok je moja grupacija bila deo vlasti u institucijama BiH? Osetili su da sada mogu da manipulišu, a ljudi iz RS tamo u Sarajevu osetili su da je ovo preveliki zalogaj da bi preko njega mogli preći. I zato su sada zajedno s nama. Mi, dakle, nismo menjali svoju poziciju. Ne verujemo u dobre namere Sarajeva, niti stranaca, i smatramo da je jednom utvrđen stav koji predstavlja naše interese definitivan i da on ne može da bude doveden u pitanje zbog nečijih dobrih namera ili želja da nama za 150 ili hiljadu godina ovde bude lepo, pa sad moramo da se odreknemo sebe. To, naravno, ne možemo.

A kako su Hrvati reagovali na rezultate popisa?

Oni su u popis ušli s uverenjem da ih ima 7–8 odsto, a evo, ima ih 15 odsto.

Znači, oni mogu da budu zadovoljni?

Taj popis je dao neke odgovore. Dvadeset godina nas ovde maltretiraju kako je 300.000 Bošnjaka pobijeno u ratu. Sada ih odjednom, procentualno, ima gotovo 6–7 odsto više nego pre rata. To znači da je neko drugi morao otići da bi oni povećali svoj procenat ili je laž o tom etničkom čišćenju. A činjenica je da je u Sarajevu sada registrovano 11.000 Srba, a pre rata je ih bilo 100.000. To govori o tome da je 10 puta smanjen broj Srba u samom Sarajevu. I još pričaju o multietničnosti!

Znači, ovo ipak potpuno demaskira neke njihove politike koje su vođene godinama. I preko ovog lažnog popisa oni sada pokušavaju da nametnu priču „evo, nas ima preko 50 odsto i sad moramo preurediti državu”. Neće preurediti nikakvu državu! Možemo je samo preurediti tako što će RS graditi svoj samostalni status i nastaviti da se jače bori za svoje pozicioniranje u političkom sistemu.

Klub Bošnjaka u Veću naroda RS odlučio je da pokrene proceduru zaštite vitalnog nacionalnog interesa na zaključke Narodne skupštine u vezi s popisom stanovništva...

To je uobičajeno, to je više jedna navika. Oni na sve živo pokreću procedure. Zaključci su izraz političkih stavova i opredeljenja RS. Oni neka pokreću šta hoće.

Angela Merkel je upravo izjavila da je BiH napravila veliki napredak na putu ka evropskim integracijama i da ne želi da čuje da u BiH nema dogovora o nastavku tog puta. Kako vi razumete tu njenu poruku?

BiH je nemoguća zajednica. Naravno da je Merkelova uvažena i treba poštovati ono što radi, ali ne mora da znači da je ona uvek u pravu. Ta priča o BiH je potpuna zabluda. BiH nikada nije lošije stajala nego što stoji sada, sa stanovišta svog integriteta. I u tom pogledu, naravno, verujem da je njoj neko dostavio izveštaj u kome je rekao da je to masivan napredak. Na kraju krajeva, verovatno im i treba posle Britanije da imaju bar neko mesto gde nešto ide. A, opet, Srbiju odbiju za pregovaračka poglavlja. Ako Srbija nije napravila napredak ka EU, ko je napravio? U BiH ništa ne ide. Proglašavaju popis koji pola države ne prihvata i koji neće uvažiti. Adaptacija SSP-a nije prošla, MMF aranžman je u pitanju... Kakav napredak BiH? Ja ne mogu da verujem da je njoj neko tako dobro podvalio.

Kako će „bregzit” uticati na BiH?

Prvo, veliki je intervencionizam međunarodnog faktora ovde u BiH. To je ono što će BiH udaviti, dovešće je do raspada. Ako jedna Britanija, koja je imala tolike privilegije u okviru članstva u EU, nije našla za shodno da ostane u EU, valjda je logično da bar stanemo na trenutak i upitamo se šta je ovo, da li je to mesto gde mislimo da treba da budemo? Evropa je, naravno, privlačan cilj u smislu vrednosti kojima i mi treba da se prilagodimo, ali EU kao politička organizacija je očigledno u strašno velikoj institucionalnoj i strukturalnoj krizi. Ako je jedna Britanija, za koju se zna da je glavni eksponent SAD u Evropi, glasala i protiv stava SAD o tome, onda zaista u toj EU nešto nije u redu. I da li mi, ovako mali, s nejasnim pozicijama, uvek naterani na nešto, treba da tražimo mesto tamo? To je pitanje na koje moramo u budućnosti da odgovorimo.

Neki misle da ova situacija i želja Škotske da ostane u EU po cenu izdvajanja iz Velike Britanije, može da ide vama naruku i vašim povremenim „pretnjama” referendumom u RS.

Ja ne pretim ništa, ali mislim da će se na kraju referendumom sve završiti. Da li ću ja to doživeti ili neću, ne znam. Ali, potpuno sam uveren da je definitivno rešenje na ovim prostorima da RS bude samostalna država i ja to ne krijem. Evo, sad i ovi događaji u BiH najbolje potvrđuju da je BiH nemoguća zemlja. Ona je samo moguća za strance koji se ovde vežbaju nad nama, koji primaju dobre plate. Visoki predstavnik, zato što sedi u Sarajevu i svakih mesec dana se oglasi, prima 24.000 evra mesečno. I ponaša se arogantno prema realnosti. Tolike godine sede ovde i uvek su začuđeni kako stvari ne idu. Pa naravno da ne idu, jer nisu se dogovorili narodi u BiH da hoće BiH. Dogovorili su se stranci a mi treba da budemo izvršioci radova. Ali, već 10 godina RS nije spremna da bude izvršilac radova nekih koji smisle nešto mimo nje.

Mogu li ovakvi vaši stavovi uoči 11. jula i godišnjice u Srebrenici da izazovu veći otpor i veće nezadovoljstvo u Sarajevu?

Za mene je Sarajevo inostranstvo, ja tamo nisam otišao više od godinu i po dana. Neću ni otići. To je zabit koja u mentalnom i političkom smislu vuče sve nazad. Nikome ne dozvoljava da živi normalno ovde i da se razvija na pravi način. To je robovanje njihovim klišeima i istorijskim podvalama o genocidu. „Majke Srebrenice” je udruženje koje treba da oplakuje žrtve i ja to razumem. Njihov bol zbog gubitka je nesavladiv. Ali te majke su krenule u politiku. Oni su političko udruženje koje promoviše političko rešenje. Tako se moglo desiti da jedna dobra namera premijera Vučića da prošle godine ode na obeležavanje u Potočarima bude protumačena kao da im je neko „ukrao” prošlogodišnju komemoraciju. I da bi se danas govorilo o tome da je neko nepoželjan. Razumem dimenziju bola i stradanja, ali u dimenziji politizacije ne želim da učestvujem. Iz RS niko neće ići na to obeležavanje...

Zašto?

Upravo zato što je povređena Srbija i državno rukovodstvo Srbije. Dosad je svake godine išla zvanična delegacija Vlade RS i Narodne skupštine, ove godine niko neće ići zvanično. Ko hoće privatno da ide, neka ide.

Bakir Izetbegović kaže da nikada ne bi rekao da je državni vrh Srbije nepoželjan na obeležavanju godišnjice zločina u Potočarima i da je njega pitao načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković to ne bi rekao.

To oni sve dogovore, to je sve pročitano. Bakir Izetbegović je rekao da nastavlja politiku svog oca Alije. Alija Izetbegović je rekao da muslimani tamo gde su manjina treba da trpe dok ne postanu većina. Kad postanu većina onda treba da formiraju islamsku državu. Tu islamsku državu vidimo na Srednjem istoku. Evo sad su dogurali na 50 odsto i sad je verovatno pretpostavka da prave islamsku državu u Bosni.

Zar zaista verujete u to da bi pravili islamsku državu...

Pustite to verovanje-neverovanje. Ja živim ovde, znam šta se dešava, znam kako se stvari odvijaju. Zašto se insistira na tome da neko bude većina? I zašto je to važno u BiH, kad je ona složena zajednička država, ona je državna zajednica dve države – Federacije i RS. I odjednom se traže kumulativni podaci, da bi se poslala vest svetu kako je to islamska država, kako bi se prikupile islamske zemlje da brane svoju islamsku državu u Evropi. To je priča, verovali vi to ili ne! Pa nisu ni Francuzi verovali kada su nama ovde odsecali glave da će se i njima to dešavati. A evo, dešava se.