Majstori softvera – najbolje iz Srbije

Ekonomisti su konačno poverovali inženjerima – jednodušni su u oceni da sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u Srbiji može biti jedan od pokretača privrednog rasta i razvoja. Izvozni prihodi od IKT usluga u periodu 2008–2015. utrostručeni su, a od kompjuterskih usluga uvećani čak četiri puta. Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan izvoz IKT usluga u 2015. dostigao je 678,3 miliona evra, a njihov prošlogodišnji neto izvoz, odnosno razlika vrednosti uvoza i izvoza, dostigla je 317,4 miliona evra, što je znatno više od ukupnog učinka, merenog istim aršinom, „Fijat-Krajslera Srbije” i „Železare Smederevo”

Veći neto izvoz u prošloj godini ostvaren je samo od izvoza kukuruza – 330,6 miliona, a malo bolji spoljnotrgovinski bilans imali su i izvoznici smrznutog voća – 318,2 miliona evra.

Uprkos ne baš mnogo naklonjenom okruženju, tromosti i neupućenosti ostatka privrede u to šta ona može da im pruži, znalci tvrde da industrija informacionih tehnologija (IT) krupnim koracima grabi u lepšu budućnost, a za sobom vuče i celokupnu srpsku ekonomiju.

Srpska industrija softvera na svetskim listama je između 30. i 50. mesta, što je najbolji rezultat naše privrede.

Ona je najbolje što Srbija ima.

– IT industrija beleži najbrži rast, a njen doprinos nacionalnoj ekonomiji sve je vidljiviji – tvrdi Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. – Oko 2.000 kompanija u Srbiji danas zapošljava više od 6.000 visokoobrazovanih IT stručnjaka. Njihove sposobnosti i učinak, ali i kvalitetan poslovni prostor i IKT infrastruktura, učinili su našu zemlju privlačnom za najveće svetske IT kompanije, koje su ovde otvorile razvojne centre.

Prema nekim procenama, odmah bi moglo da se zaposli 30.000 IT stručnjaka, koji bi imali platu najmanje dvostruko veću od prosečne u privredi. Ali srpski IT sektor vapi za novim kadrovima, kojih nema, naročito za programerima. U 2014. godini na fakultetima i visokim školama stručna i akademska zvanja iz IT i srodnih oblasti steklo je samo oko 3.700 mladih ljudi, a dobili smo i 65 doktora nauka.

– Prema podacima portala „Infostud”, u 2015. godini objavljeno je više od 3.400 oglasa u kojima se posao nudi stručnjacima za IT, u poređenju sa 2.600 oglasa u 2014 – ukazuje Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo PKS. – Godišnji rast je 30 odsto, a kompanije predviđaju da će se ovaj trend rasta nastaviti i u narednom periodu, jer će Evropskoj uniji do 2020. nedostajati više od 900.000 IT stručnjaka.

Do 2020. u Srbiji bi moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u oblasti novih informacionih tehnologija, a država je postavila cilj da se do 2020. izvoz usluga u IT sektoru poveća na milijardu evra.

Jovanović ukazuje da je softver jedini proizvod koji možemo da izvezemo u Kinu, Kanadu, Ameriku...

– Baš zato je jedan od prioriteta Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije podsticanje primene IKT-a u obrazovanju, kao i podrška uvođenju novog, obaveznog predmeta informatike i računarstva u osnovno i srednje obrazovanje – ističe Tatjana Matić.

Srpsku javnost neprijatno je iznenadila nedavna odluka Nacionalnog prosvetnog saveta da odbije predlog Ministarstva prosvete da se informatika uvede kao obavezni predmet u osnovne škole. Savet je smatrao da je ideja dobra, ali da bi u realizaciji mogli da nastanu problemi, jer škole nemaju neophodnu opremu i internet.

Pomoćnica ministra prosvete Snežana Marković, u izjavi za Tanjug, kazala je da je neopravdan strah NPS-a. Ministarstvo trgovine i telekomunikacija pre četiri godine opremilo je sve osnovne škole digitalnim kabinetima, a više od 80 učenika ima svoje uređaje – pametne telefone i tablete. Nacionalni prosvetni savet verovatno čeka neke idealne uslove, ali, prema rečima Markovićeve, „nikad nećemo imati idealne uslove, jer se to neće desiti”.

Može i više i bolje

U ovoj „Godini preduzetništva” Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija podstiče IT preduzetništvo kroz startap, odnosno kredite za početnike i inovativne kredite, za koje je ove godine obezbedilo 50 miliona dinara. Pored toga, za programe razvoja informacionog društva nevladinog sektora izdvojilo je 45 miliona dinara, a upravo se pokreće projekat za prekvalifikaciju žena u IT sektor.

Poslenici IT sektora, međutim, očekuju mnogo više, što je razumljivo. Tvrde da može i bolje i više.

Dejan Ranđić, osnivač i direktor „ICT haba” – Centra za tehnološko preduzetništvo i agencije „DNA komunikejšns”, ukazuje da je najveći problem s kojim se suočavaju oni koji žele da pokrenu sopstveni IT biznis baš nedostatak izvora finansiranja i pravni okvir. „ICT hab” će im biti podrška kroz investicioni fond koji pokreće. Nadležnima poručuje da bi bilo najbolje da slede primere odnosa države prema IT industriji u Čileu i Izraelu, zemljama koje su privukle stotine kompanija iz ovog sektora i ostvaruju velike prihode.

Vuk Guberinić, osnivač i direktor „KarGo”, startapa koji se razvija u „ICT habu”, zamera državi što nedovoljno koristi IT kako bi poboljšala uslove poslovanja.

– Tako Narodna banka Srbije kaže da se krši zakon o deviznom poslovanju pri korišćenju „Pejpala”, najpoznatijeg svetskog servisa za internet plaćanje, koji je i sama odobrila – kaže Guberinić. – NBS tvrdi da su transakcije putem „Pejpala” rezervisane za trgovinu sa nerezidentima, što govori o nepoznavanju tehničkog poslovanja „Pejpala”.