U tri od četiri masakra ubice bili nasilnici

Analizirajući podatke američkog Ef-Bi-Aja od 2009. do 2015. godine o masovnim ubistvima, grupa za kontrolu oružja „Everytown for Gun Safety”, otkrila je da su u 57 odsto ovih slučajeva među žrtvama bili sadašnji i bivši bračni partneri, kao i drugi članovi porodice. Takođe, 16 odsto ovih napadača prethodno je bilo optuženo za porodično nasilje.

U tri od četiri slučaja masovnih ubistava koja su se dogodila u Srbiji u poslednjih 15 godina ispostavilo se da su ubice bile porodični nasilnici. Niko od njih, međutim, nije bio procesuiran zbog toga. Rade Šefer je, podsećamo, u maju prošle godine u Martonošu kod Kanjiže ubio šestoro ljudi, među kojima i suprugu. Neposredno pre masakra Šefer je bio priveden zbog sumnje da je fizički napao svoju ženu, ali je pušten. Pre tri godine Ljubiša Bogdanović u Velikoj Ivanči ubio je 13 osoba među kojima sina i majku. U kasnijim izjavama meštana bio je nasilan i tukao je suprugu.

Dragan Čedić je u julu 2002. godine u Leskovcu iz automatske puške ubio bivšu suprugu Biljanu i šest članova njene porodice. I u najnovijoj tragediji, ovog puta u Žitištu gde je Siniša Zlatić (38) ubio petoro, a ranio više od 20 ljudi to potvrđuje, prema svedočenju porodice ubijene Dijane Zlatić, ona je prijavljivala supruga kao nasilnika.

Šta masovna ubistva i porodično nasilje imaju zajedničko? Psiholozi smatraju da je suština porodičnog nasilja kontrola nad žrtvom u svakom smislu, materijalnom, socijalnom. Izazivanje straha i kontrola nad situacijom su odlike masovnih ubistava na javnim mestima, pa i terorizma.

„To se može dovesti u vezu”, smatra Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici. Nju, kako kaže, ne iznenađuje to da je pozadina navedenih primera masovnih ubistava u Srbiji, zapravo nasilje u porodici.

„Nasilnik neće zločin počiniti odjednom. To u njemu tinja, on o tome dugo razmišlja i čeka povod da to uradi. Reč je o patološkoj ljubomori, ljudima poremećenog uma”, ocenjuje Stanojevićeva za „Politiku”.

Koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici smatra da je u poslednjem događaju u Žitištu, osumnjičeni smišljao kako će da se osveti ženi.

„Reč je o malom mestu u kojem su ga svi znali i možda zadirkivali, jer ga je supruga ostavila”, navodi naša sagovornica.

Sa njegovim kompleksom, strahom, nesigurnošću i materijalnim problemima, uradio je, smatra Stanojevićeva, najstrašniju stvar – nije ubio samo nju već i njeno okruženje.

Pozivajući se na izjave članova porodice, prijatelja i komšija, mediji prenose da je otac osumnjičenog za petostruki masakr u Žitištu bio nasilan prema njegovoj majci. Da je nasilje stečeno ponašanje, jer vinovnici ovakvih događaja potiču iz nasilničkih porodica, smatra Mira Vuksanović, psiholog u Domu zdravlja „Palilula”.

„To je model koji se prenosi i ponavlja. Zbog toga bi na vreme trebalo raditi sa decom koja su gledala i doživela porodično nasilje”, tvrdi Vuksanovićeva za „Politiku”.

Statistika pokazuje da žene sve više prijavljuju porodično nasilje. Prošle godine policija je zabeležila 4.851 slučaj nasilja u porodici, što je za 1.440 više nego 2014. godine, pokazuju podaci MUP-a Srbije. Čini se ipak da je i dalje veliki taman broj ovih krivičnih dela. Samo od početka ove godine u porodičnom nasilju ubijeno je 15 žena, pokazuju podaci Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici.