Nije opraštanje dugova nego obustava predmeta

Aleksandra Petrović

07. 07. 2016. 21:59

(Фото Ж. Јовановић)

Jesu li „Telekom” i „Infostan” oprostili 650.000 neplaćenih računa ili su sudovi obustavili 650.000 izvršnih predmeta jer ih ta preduzeća nisu obavestila kako žele da namire potraživanja od firmi i građana ?

Oko ove pravno-jezičke dileme tokom dana vodila se žestoka polemika u javnosti, nakon što smo na naslovnoj strani objavili tekst o stotinama hiljada obustavljenih predmeta protiv dužnika.

Ministarstvo pravde zamera „Politici” što je obustavu 650.000 izvršnih predmeta nazvala „opraštanjem dugova”.

„Pomoćnik ministra Nela Kuburović nikada nije izjavila da su pomenuta preduzeća ’oprostila dugovanja’. Suština je da se na osnovu prvih podataka o izjašnjavanju izvršnih poverilaca može zaključiti da će doći do obustave određenih predmeta, ali to nije navedeni broj u naslovu teksta u listu „Politika”. Naime, postoji veliki broj sudskih predmeta u kojima su dužnici već platili dug, ali koje sud nije „rasknjižio“, odnosno označio rešenim. Konačan i tačan broj predmeta u kojima će nastupiti obustava, biće poznat nakon što se statistički urede evidencije sudova o izjašnjenjima izvršnih poverilaca, a što neće biti pre kraja jula 2016, navodi se u demantiju Ministarstva pravde poslatom „Politici”.

Podsećamo da smo u tekstu citirali Nelu Kuburović, koja je na sastanku sudija i predsednika sudova, juče u Novom Sadu, rekla da su u „Telekomu” odlučili da u oko 300.000 njihovih predmeta nastupi obustava i da ostaje oko 17.000 do 18.000 predmeta koje će „Telekom” podeliti između izvršitelja i suda, a da u više od 350.000 predmeta „Infostana” nastupa obustava u Beogradu.

Na pitanje našeg novinara, u pauzi skupa u Novom Sadu, da li su tačni podaci od 300.000 za „Telekom” i 350.000 predmeta za „Infostan”, kao i da li je reč o broju predmeta u kojima se poverioci nisu izjasnili, pomoćnica ministra pravde je potvrdila ove podatke i dodala da će kompletno stanje u vezi sa milion i po izvršnih predmeta biti tačno utvrđeno do kraja jula, što smo i napisali u tekstu.

Pozvali smo telefonom pomoćnicu ministra Nelu Kuburović i poslali poruku sa molbom da stupimo u kontakt, ali smo iz Ministarstva pravde dobili poruku da „ne uznemiravamo saradnike telefonom”.

„U tekstu je naveden citat: „Tako ćemo imati rešene predmete na vrlo jednostavan način”, što pomoćnik ministra pravde nikada nije izgovorila na skupu održanom 6. jula u Novom Sadu. Ta rečenica odnosila se na deo njene izjave koja nije navedena u tekstu, a u vezi sa elektronskim evidentiranjem izjašnjenja poverilaca u skladu sa novim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, što se odnosi na stare izvršne predmete. Obraćanje Nele Kuburović prisutnima na skupu u Novom Sadu odnosio se na primenu zajedničkog uputstva, koje su doneli Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde, kao i tehničke uslove koje je obezbedilo Ministarstvo pravde da se na jednostavniji način izvrši evidencija izjašnjenja poverilaca u poslovnom softveru za evidenciju sudskih predmeta (AVP)”, navodi se u demantiju Ministarstva pravde upućenom našoj redakciji.

Saopštenje je uputio i „Infostan” u kome navodi da nije odustao od prinudne naplate starih dugovanja „niti da je ikada doneta takva odluka”. „Infostan” navodi da je postupak naplate starih dugova poverio sudovima i da će u njihovoj nadležnosti ostati oko 375.000 starih predmeta ovog preduzeća.

„Telekom” odustao od potraživanja starijih od šest godina

’Telekom Srbija’ nije oprostio potraživanja prema dužnicima i obezbeđuje redovnim putem naplatu potraživanja za svoje usluge u vrlo visokom procentu od skoro 99 odsto. Potraživanja koja ne uspevamo da naplatimo redovnim putem nastavljamo da potražujemo preko javnih izvršitelja u skladu sa zakonom”, navodi se u odgovoru ove kompanije „Politici”. „Što se tiče predmeta koji su bili pred sudovima od 1997. godine do juna 2012. godine, ’Telekom Srbija’ je odlučio da ne nastavlja postupke za većinu potraživanja koja su starija od šest godina za privatna lica, odnosno pet godina za pravna lica. ’Telekom Srbija’ je uradio detaljnu analizu svih nezavršenih predmeta koji se odnose na navedeni period i doneta je odluka da je neopravdano nastaviti postupke za predmete čija naplata gotovo da nije moguća iz brojnih razloga kao što su prestanak postojanja pravnog lica, preseljenje u inostranstvo, smrtni slučajevi itd. Za one predmete iz tog perioda za koje je ’Telekom Srbija’ procenio da postoji izvesnost naplate potraživanja, kompanija će nastaviti postupke u skladu sa zakonom.Naglašavamo da ’Telekom Srbija’ nije ovom odlukom načinio nikakvu štetu kompaniji, nije poslao poruku da račune ne treba plaćati, niti da dug za pruženu uslugu može biti oprošten”, navodi se u odgovoru „Telekoma”.

Zanimljivo je da je na skupu posvećenom rešavanju starih i izvršnih predmeta, održanom 27. aprila u Palati „Srbija”, pomoćnica ministra pravde Nela Kuburović iznela podatak da „Infostan” kao najveći poverilac ima 600.000 izvršnih predmeta. Sada se postavlja pitanje gde je nestalo preostalih 225.000 predmeta.

Politika je u „Infostanu” zatražila podatak koliko je ukupno njihovih predmeta u masi od milion i po izvršnih predmeta u Srbiji. Rečeno nam je da taj podatak nemaju, „jer ima predmeta koji su rešeni plaćanjem ili reprogramiranjem duga”. Zamolili su nas da sačekamo zvaničnu statistiku Ministarstva pravde, koja će biti objavljena krajem jula.

Upravo je i pomoćnica ministra Nela Kuburović istakla na sastanku u Novom Sadu da će precizni podaci biti poznati krajem jula, kada se „podvuče crta”.

Na pomenutom sastanku se takođe čulo da se u nekim gradovima poverioci uopšte nisu izjašnjavali o tome da li će predmete poveriti izvršiteljima ili sudu, što znači da će svi ti predmeti biti obustavljeni.

Problem je nastao zbog toga što smo obustavu izvršnih predmeta po sili zakona nazvali – opraštanjem duga, što i odgovara istini u najvećem broju slučajeva. Ali tek posle sumiranja svih rezultata velike akcije spremanja izvršnih predmeta, možda će javnosti biti saopšteno više detalja – da li su to dugovi male vrednosti, da li su to potraživanja koja su u međuvremenu ipak plaćena ili reprogramirana, koliko je predmeta obustavljeno zato što je dužnik u međuvremenu preminuo i ostao bez naslednika.

Ima i izvršnih predmeta koji nikada nisu došli do sudije, a ima i poverilaca koji uopšte nemaju precizne evidencije o tome koje postupke vode pred sudom i koliko ih ima, čulo se na sastanku sudija u Novom Sadu. Neke sudije su objašnjavale kako su do sada uspevale da izađu na kraj sa nepreglednom masom starih izvršnih predmeta, pa da su za predmete starije od 10 godina kupovali crvene fascikle.

Treba takođe napomenuti da za odustajanje od naplate starih dugovanja poverioci nisu ni morali da donesu konkretnu odluku. Bilo je dovoljno samo da se ne izjasne – da ne pošalju sudu pisano izjašnjenje o konkretnom izvršnom predmetu, pa da se taj predmet evidentira kao obustavljen, i to po sili zakona, jer upravo tako je predviđeno novim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, koji je počeo sa primenom 1. jula. Svi izvršni predmeti se „po sili zakona” obustavljaju u svim slučajevima gde se poverilac nije izjasnio.

To je bio dobar način da se znatan broj izvršnih predmeta jednostavno „likvidira” i da se sudovi oslobode njihovog balasta. Cilj ovog zakona i jeste rasterećenje sudova. Jer, kako je takođe izneto na sastanku u Novom Sadu, udeo starih predmeta u ukupnom broju predmeta u radu osnovnih sudova je 51 procenat, zajedno sa predmetima izvršenja. Kada se izvršni predmeti izuzmu, ukupan procenat starih predmeta je svega 6,88 odsto. To dovoljno govori koliko su sudovi opterećeni ovim predmetima, koji nisu sudeći, i koliko je važna primena novog zakona.

Druga strana ove priče su građani koji smatraju da su oštećeni time što redovno plaćaju svoja dugovanja dok nekom drugom dug biva „oprošten”, slično kao što je bilo i sa televizijskom pretplatom i ranijim „akcijama” koje su organizovali poverioci.

Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, Ministarstvo pravde i Pravosudna akademija održaće još tri regionalna sastanka sudija u vezi sa primenom novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Naredni sastanak je već danas u Kragujevcu, a sledeće nedelje zakazani su sastanci predsednika sudova i sudija za područja apelacionih sudova u Nišu i Beogradu.