Rim grca u dugovima

Italija grca u dugovima, a Evropa nije voljna da izađe u susret finansijskim apelima premijera Matea Rencija za spas banaka na čijim je računima preko 200 milijardi evra nenaplativih dugova.

Svesne ovog, najnovijeg raskola u EU, nakon „bregzita”, berze su sve brutalnije prema italijanskom bankarskom sistemu, posebno uoči 29. jula kada Evropska centralna banka ( ECB) objavljuje rezultate ispita izdržljivosti oko 6.000 banaka na teritoriji „familije”. Kladioničari na berzama sve glasnije tvrde da će na stres-testu ECB-a „jedinicu” dobiti niz vodećih italijanskih banaka ukoliko im Rim ili Brisel hitno ne bace „pojas za spasavanje”.

Mrzovoljne da čekaju ishod evropskog bankarskog testa krajem jula, i još manje raspoložene da nespremne dočekaju moguću novu političku nestabilnost u Italiji nakon jesenjeg ustavnog referenduma, berze su juče nemilosrdno ošišale vrednost banke Monte dei Paski di Sijena, najstarije aktivne banke na svetu, za čitavih 80 odsto.

Berze su u seciranju finansijskog sistema na Apeninskom poluostrvu juče otišle i korak dalje, novim pitanjem o dugovima italijanskih gradova. Sudbina finansijskih dugova glavnog grada nova je berzanska zagonetka u Italiji.

Naime, ako Rim grupi od 12.000 poverilaca duguje 13,6 milijardi evra

(poneka potraživanja stara su preko 50 godina), šta je sudbina te finansijske obaveze po dolasku na vlast gradonačelnice Vitorije Rađi iz evrosketičnog opozicionog pokreta „Pet zvezdica”?

Rađijeva je u predizbornoj kampanji najavila da Rim nadalje neće biti u mogućnosti da isplaćuje ugovorene kamate na dugove (u proseku oko pet odsto) „zato što se niko ranije nije pretrzao da prestrukturira dug”. Advokatica Rađi je nedavno zaprepastila investitore nagoveštajem da deo prestoničkih dugova možda i neće biti vraćen, zato što bi to bilo „nemoralno”. Rađijeva je uskoro povukla dotičnu izjavu, ali su investitori ostali skeptični.

Berze su više nego svesne da je pokret „Pet zvezdica”, kome pripada i Vitorija Rađi, danas najpopularnija politička partija u Italiji, a da premijer Renci glasačima reklamira oktobarski referendum kao „presudan za opstanak političke klase Italije”.

Koliko taj „opstanak“ interesuje italijanske birače – od kojih su mnogi istovremeno vlasnici visokorizičnih akcija problematičnih banaka, poput juče ošišane banke iz Sijene?

Siloviti berzanski udar na banku Monte dei Paski di Sijena usledio je nakon procene da bi taj slučaj mogao pokazati profil daljih odnosa Italije sa ECB, ali i sa Nemačkom.

Naime, Rencijeva vlada pouzdano zna da je banka iz Sijene u ozbiljnim nevoljama i želi da joj doturi oko pet milijardi evra „pomoći” (u obliku otkupa dela potraživanja) iz državne budžetske kase. Vlada Angele Merkel je odlučno protiv iz poštovanja prema najnovijim evropskim pravilima za spasavanje banaka.

Da pojača pritisak, ECB je istovremeno zatražila od banke iz Sijene da do danas preda u Frankfurt plan kako će se u sledeće tri godine ratosiljati 10 milijardi evra „loših zajmova”. Šta će biti ako banka iz Sijene pošalje u Frankfurt samospasilački plan koji se ne dopadne ECB?

Mateo Renci više i ne krije da ga ovim povodom sve više izdaje strpljenje za Evropljane.

„Pojedine evropske države imaju daleko ozbiljnije probleme sa finansijskim derivatima od italijanskih bankarskih dugova. Italijanski finansijski problemi majušni su u odnosu na te druge...” upozorio je Renci.

Na koga se odnosi ovo Rencijevo upozorenje?

„Nemačka Dojče banka predstavlja najveći sistemski rizik za globalni finansijski sistem”, upozorio je ovih dana niko drugi do MMF.

Dojče banka inače knjiži oko 55 biliona (hiljada milijardi) evra u izuzetno složenim i počesto veoma rizičnim finansijskim derivatima.

Italijanski loši zajmovi se zbirno procenjuju na oko 200 milijardi evra. Koliko će vremena biti potrebno da se berze – nakon „bregzita” – sa sumnjivih italijanskih finansija usredsrede na srednju Evropu?