Kolona srpske nevolje u Nemanjinoj

Nekima su kad su ulazili kod premijera klecala kolena, a iz zgrade vlade su izlazili sa osmehom, drugi su bili razočarani jer nisu došli na red, treći su delovali uzdržano, ali svi su ustali u četiri sata ujutru ili ranije.

Reč je o prvoj grupi od tridesetak građana koji su, dok se još razdanjivalo, stigli do zdanja u Nemanjinoj 11 kako bi se susreli s premijerom. Ispred ulaza okupili su se i pre 5.30 kada su počeli prvi razgovori predsednika vlade s građanima.

Pojedini su došli do Vučića kako bi se požalili na rad nekog od sudova, tražili da im se reše lokalni infrastrukturni problemi, zahtevali efikasnije lečenje, regulisanje imovinskog pitanja, penzije, pomoć oko nevolja na poslu, pa i s rođacima... Neki su sa sobom poneli obimnu dokumentaciju, drugi stolice računajući da će dugo čekati, a bilo je i građana sa vidljivim zdravstvenim tegobama.

„Tražim od premijera da mi otključa kuću koju mi je snaja zaključala”, rekla nam je devedesetogodišnja Nevenke Vuković iz Mirijeva, dok je sedela na stolici i čekala sina koji je otišao da podnese zahtev za prijem.

Blizu nje čekao je Zoran Jovanović, inženjer metalurgije, koji nam reče da ne želi ništa da pita Vučića, već da mu skrene pažnju na opšti problem – neuplaćene doprinose za penzijsko osiguranje.

„Žaliću se na nadležne institucije koje ništa ne rešavaju, jer su duboko korumpirane. Meni pet i po godina nije uplaćeno ništa u fond za penziju. Ostvario sam to pravo kod starog preduzeća ’Lola’ iz Železnika, ali vlasnik koji je preuzeo firmu poznat je kao neplatiša i državi duguje više od milijardu dinara. Voleo bih da mogu da verujem premijeru, on mi je poslednja prilika. Nekad su postojale instance kao sindikat, ili radnički savet, a danas ništa od toga”, sumira Jovanović.

Slavica Jakovljević iz Žarkova, koja je među prvima razgovarala s premijerom, požalila mu se na gradske i opštinske vlasti. „Već godinama komšije i ja tražimo da se asfaltira deo ulice u kojoj se nalazi i škola. Ni opština, ni grad ništa nisu preduzeli uprkos našim upornim zahtevima. Znamo da to nije premijerov posao, samo smo hteli da ukažemo na ponašanje lokalnih vlasti. Razgovor je trajao desetak minuta i mislim da će biti pomaka.”  

Dok smo razgovarali s njom, pojedini građani ispred ulaza pokušavali su da ubede službenike vlade da ih propuste, iako se nisu našli na spisku onih kojima je razgovor bio zakazan za danas. Predavali su naknadne pisane zahteve, kako bi bili primljeni umesto prozvanih koji se nisu pojavili ni do šest sati i kasnije.

„Možete li da mi pomognete oko popunjavanja ovog formulara? Kuća nam je izgorela 2014, a računi za komunalije i dalje stižu. Struju su isključili, ali redovno naplaćuju pretplatu. Moliću premijera za pomoć, jer je sve što smo imali izgorelo. Šestočlana smo porodica, već sam tražio odštetu, ali niko ne reaguje. Krenuli smo ovamo još noćas, dolazim iz Dragolja u opštini Gornji Milanovac”, otkrio nam je svoj problem Saša Petrović koji je pred vladu stigao u društvu sinčića.

Ivan Miljković kaže da gubi nadu da će se uopšte videti s premijerom i da će mu to što se obratio vladi biti od bilo kakve pomoći.

„Došao sam zbog krađe brata blizanca iz porodilišta 1979. godine. Tvrdim da je živ i zdrav, da nema grobno mesto, a posedujem dokumentaciju kojom mogu da dokažem kako institucije štite odgovorne za ta nedela. Ne znam po kom kriterijumu je izabrano sto ljudi koji bi danas trebalo da budu primljeni. Ja sam dobio odgovor da sam ušao u razmatranje i da ću biti obavešten u najkraćem roku. Kada sam ovde pitao koji je rok, rekli su mi da je to četiri godine, koliko traje mandat. To mi deluje kao prevara. Sada su mi naknadno tražili da popunim obrazac i predam”, žali se Miljković.

A jedna od građanki koja se sastala s Aleksandrom Vučićem bila je Slavica Stanković, koja je došla da se žali jer je „na silu oterana u penziju”, posle mnogih nepravdi koje je doživela na poslu, u beogradskom Domu zdravlja „Voždovac”.

„Svojevremeno sam upozoravala na nameštenu dodelu stanova solidarnosti. Zbog toga sam najpre trpela mobing, a potom dobila i otkaz. Iznenađena sam ovim prijemom i tako dobrom organizacijom, jer nisam očekivala ni da ću do jeseni biti pozvana. A kad sam stigla klecala su mi kolena od treme i uzbuđenja. Međutim, ljubaznost premijera učinila je da se brzo opustim i sasvim normalno razgovaram. Obećao je da će sve uraditi, preostaje mi samo da sačekam do otvaranja pisarnice i predam dokumenta. Svaka mu čast zbog toga što čini za ovu zemlju i građane.”

Sa premijerom je razgovarao i tridesetdevetogodišnji Ivan Stamenić iz Borče, koji je posle teške saobraćajne nesreće ostao u invalidskim kolicima, a zatražio je pomoć oko lečenja.

„Prijem je bio korektan i lepo mi je objasnio šta sve može da uradi. Dogovorili smo se da obavim još jedan pregled, a za nekih mesec dana ćemo videti šta dalje. U Srbiji se lečim već devet godina i ovde su iscrpljene sve mogućnosti, pa bi trebalo da nastavim s tretmanom u u Rusiji. Svuda sam kucao na vrata, najpre u Ministarstvu zdravlja”, zaključuje Stamenić.

Tradicija predstavki i žalbi od vremena SFRJ

Institucija prijema građana postojala je još u vreme SFRJ, kada je taj posao bio u nadležnosti Predsedništva Srbije. Član Predsedništva zadužen za žalbe i predstavke 1989. posle vojvođanske „jogurt-revolucije”, postao je Mihalj Kertes. Zbog te funkcije u medijima je stekao reputaciju „ministra za narod”. 

Pri Skupštini Srbije kasnije je osnovana posebna Komisija za predstavke i žalbe. Na njenom čelu od 1992. do 2000. bio je Velimir Bata Živojinović kao poslanik SPS-a, a procena je da je u toj ulozi primio više od 100.000 građana. Kasnije je to telo preimenovano u Odbor za predstavke i žalbe.

Prijeme građana organizovali su devedesetih i pojedini funkcioneri, a možda je najpoznatiji primer Dragoslava Avramovića, guvernera Narodne banke koji je zaustavio inflaciju. Taj običaj usvojili su docnije i gradonačelnici, i to Velimir Ilić na čelu Čačka, Dragan Marković koji to i danas čini na čelu Jagodine, kao i Siniša Mali, prvi čovek Beograda.

Dok je predsednik Srbije bio Boris Tadić, svi zainteresovani su za svoja pitanja mogli da se obrate i Narodnoj kancelariji. Uvedena je i institucija zaštitnika građana, koju danas predstavlja Saša Janković.

Sa građanima se 2013. sastajala i potpredsednica vlade Zorana Mihajlović, tada ministarka energetike.