A šta je sa suđenjem predsedniku SAD?

Posle izveštaja Džona Čilkota čuju se brojni pozivi da se Toniju Bleru sudi za ratne zločine. O tome zašto bi to trebalo ili ne bi trebalo uraditi vodi se debata, ali nema zbora da je bivši britanski premijer ovim nezasluženo promovisan u protagonistu rata u kojem je u stvari bio samo mlađi partner. Glavni arhitekta okupacije Iraka još nije dobio svoj „Čilkot”.

Amerikanci nikada nisu napisali svoju „presudu” za rat u Iraku pa se zaboravlja uloga Džordža Buša i njegovih najbližih saradnika u osmišljavanju i izvođenju napada na Bagdad. Ofanziva od pre 13 godina kao da pripada nekom davno prošlom vremenu pa izveštaj iz Londona čak nije zavredio ni značajniji medijski prostor u američkim medijima.

Jedini sud javnosti sa kojim se suočio Buš bila je ubedljiva pobeda Baraka Obame na predsedničkim izborima 2008. na platformi protivljenja ratu u Iraku. Delovanje Buša i njegovog potpredsednika Dika Čejnija nikada nije osvetljeno kao Blerovo. Za razliku od britanskog premijera, nisu platili ni političku cenu jer su otišli s vlasti tek posle isteka mandata.

Ne samo da akteri nisu odgovarali za svoja dela nego ni navijači rata iz 2003. nisu skrajnuti sa javne ili političke scene. Naprotiv. Demokratska stranka je kao kandidata na ovogodišnjim predsedničkim izborima isturila Hilari Klinton koja je u Senatu glasala za irački rat i koja se nikada nije ogradila od te svoje odluke. Za razliku od Blera koji je možda i samo reda radi kazao da mu je žao zbog svega, Buš nikada nije izrazio žaljenje zbog stradalih u Iraku i katastrofe koja je nastupila posle okupacije, uključujući građanski rati i rađanje Islamske države (ID). Štaviše, bivši šef Bele kuće je posle objavljivanja „Čilkota” saopštio da je „ceo svet bolje mesto bez Sadama Huseina na vlasti”.

Američki mediji, analitičari, profesori međunarodnih odnosa uglavnom se slažu u oceni da je okupacija Iraka bila katastrofalna odluka, ali to nije konsenzus i među brojnim konzervativcima. Mnogi republikanci ne mogu da smisle sopstvenog kandidata za predsednika Donalda Trampa upravo zbog toga što je Tramp više puta kritikovao Bušovu i Obaminu politiku mešanja po Bliskom istoku, tvrdeći da je irački rat bio greška (iako je 2003. kazao da „valjda podržava” taj rat). Zbog izjave da je Hilari Klinton kriva za haos na Bliskom istoku jer je vodila pogrešnu politiku prema Iraku, Siriji i Libiji, Tramp je zauvek izgubio podršku značajnog dela stranke – neokonzervativnih „jastrebova” koji su najavili da će glasati za kandidatkinju demokrata.

Upravo je u vreme objavljivanja „Čilkota” Tramp još jednom uzburkao javnost ponavljajući da bi Iraku bilo bolje da je Sadam Husein ostao na vlasti. Sa skupa u Severnoj Karolini republikanac je poručio da je Sadam Husein bio „veoma loš”, ali da se barem uspešno borio protiv terorista, dok je Irak posle američke okupacije – „Harvard za teroriste”.

„Bio je veoma loš čovek, veoma loš. Ali, ubijao je teroriste. Bio je dobar u tome. Nije im predočavao njihova prava. Danas, Irak je Harvard za terorizam. Ako želiš da budeš terorista, idi u Irak. Tamo je kao na Harvardu. Veoma tužno”, kazao je Tramp.

Iako je svrgavanje Sadama dovelo do smrti stotina hiljada ljudi, raspada Iraka i nicanja ID, ideja da Sadama možda nije trebalo dirati i dalje je tabu u delu američke javnosti. SAD su dvaput ratovale protiv njega da bi ga konačno smaknule u ratu koji je pravdan zaštitom ljudskih prava i nepostojećim oružjem za masovno uništenje. Predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa, republikanac Pol Rajan osudio je Trampovu izjavu.

„On (Sadam) je bio jedan od najgorih ljudi 20. veka. Počinio je masovni genocid nad sopstvenim narodom (Kurdima) koristeći hemijsko oružje”, kazao je Rajan za Foks njuz.

I drugi pravdaju tadašnji napad i okupaciju svodeći sukob na svirepu ličnost tadašnjeg vladara u Bagdadu i tvrdeći da je on bio „zlo” koje se moralo iskoreniti. Povodom Trampove izjave o Sadamu republikanski kongresmen Kris Kolins je, kako je preneo „Vašington post”, izjavio da je za nastanak ID kriv Obama jer je prebrzo povukao vojsku iz Iraka. Kongresmen iz iste stranke Tom Kol takođe ne vidi krivicu svoje zemlje objašnjavajući da je Sadam bio „grozno zla osoba i svet je bolje mesto bez njega”.