Da život overi diplome

Stihija upisne politike, ali i izlazak našeg školstva na „pijacu” podsetio nas je na dva u svetu popularna, a i ozbiljna upozorenja: Izazov obrazovanju Džona Pikeringa, kojim on ukazuje kako je britansko školstvo jedva odbolovalo imperijalnu potrebu za administrativcima, i sociologa Eriha Froma. U tipološkoj klasifikaciji ličnosti, From je, naime, upozoravao na svu opasnost od intelektualno-društvene „ličnosti tržišne orijentacije” – one koja svoj školski i životni put projektuje isključivo prema, maltene „dnevnoj” tržišnoj berzi! From takve ličnosti, ne bez razloga, vidi kroz Ibzenovog Per Ginta i ne libi se da njihovu suštinu vidi u metafori slojevite, ali ispražnjene – glavice luka! I u nas je uveliko na delu takva pijaca. Primera radi, do pre desetak godina diplomirani farmaceuti plaćani su od nekvalifikovanih parajlija – koliko traže. Danas retko ćete naći i varošicu sa manje od pet-šest apoteka! Gotovo više nego piljarnica! Školskim propisima škole su obavezne da zapošljavaju čak diplomirane pravnike, a koliko smo samo rasejali, i to one najkreativnije po svetu – teško da zna i država.

Školstvo, za razliku od materijalne proizvodnje, bar kod nas, ne izlazi na otvoreno tržište, a rekli bismo i ne snosi posledice za ishode svog rada. Uvereni smo, recimo, da malo koji naš fakultet prati i zna šta će se – čak i kad su oni najbolji, koji su stigli do najviših titula ili profesura po svetu – dešavati s njihovim bivšim đacima. Gledali smo (Čikago, Boston) fešte kada iz Srbije pristignu asovi naše estrade, ali čak ni naša DKP – teško da takvu brigu ispoljavaju za našu „decu” koja su stekla najviša zvanja i priznanja na najelitnijim svetskim univerzitetima. Kako, dakle, i „prodavce”, a i „kupce” na „školskoj pijaci” učiniti odgovornim? Ideja o tzv. dualnom obrazovanju nije, a po prirodi stvari, i neće moći da bude, kako neki misle, „vulgarizacija školstva”, jer se u svakoj moćnoj zemlji tačno zna koliko koja škola, a i naučna ustanova vredi. Ako želimo da budemo bar delić tog razvijenog sveta, moraćemo logiku te školske „pijace” drugačije da prihvatamo. Poodavno je, i nimalo slučajno, jedan od najuglednijih gradonačelnika Njujorka Linzi oporo upozorio da: „Kad svaki drugi Amerikanac bude imao doktorat, poslednji čistač u Njujorku namlatiće se para!” Srpsko školstvo, i to od osnovne škole pa do doktorskih studija, moraće i te kako da misli i o tome. I da, ali konkretno, odgovara i za životni uspeh svojih đaka...

Književnik, dopisni član Srpske akademije obrazovanja