Zlatni skok Ivane Španović

Nekadašnja najbolja juniorka sveta u skoku udalj Ivana Španović svoj trofejni niz u seniorskoj konkurenciji započela je 2013. u Moskvi na Svetskom prvenstvu osvajanjem bronzane medalje.

Od tada ni sa jednog velikog šampionata, bilo u dvorani, bilo na otvorenom, nije se vratila bez medalje. Bronzu na Svetskom prvenstvu u dvorani u Sopotu i srebro na prošlom Evropskom prvenstvu u Cirihu osvojila je 2014; zlato (prvo) na Evropskom prvenstvu u dvorani u Pragu i novu bronzu na Svetskom prvenstvu, ovog puta u Pekingu, osvojila je prošle godine, a ovu godinu započela je srebrom na Svetskom prvenstvu u dvorani u Portlandu.

U Amsterdamu na 23. evropskom prvenstvu u Atletici osvojila je zlatnu medalju, prvu na otvorenim borilištima, sedmu u svom trofejnom nizu, objedinila titule prvakinje Starog kontinenta na otvorenom i u dvorani i našoj atletici posle 26 godina donela prvo evropsko zlata. Njeni prethodnici bili su Snežana Pajkić (1.500 m) i Dragutin Topić (vis) 1990.

I pre početka šampionata u Amsterdamu jasno je bilo pogledom u listu prijavljenih skakačica da je naša rekorderka apsolutni favorit – zato što je ove godine ni jedna evropska skakačica nije pobedila ni na jednom takmičenju, zato što je s 6,95 m imala najbolji rezultat od svih njih i zato što je sada dostigla tako visok nivo da i bez posebnih priprema i tempiranja forme na svakom takmičenju može da skoči oko 6,90 m.

Ivana Španović je to dokazala i na Olimpijskom stadionu u Amsterdamu, na takmičenju na kojem su prvi put finalistkinje imale slobodan dan posle kvalifikacija. U prvoj seriji je imala minimalan prestup, a skok je bio približan onom u kvalifikacijama kada je u jedinom pokušaju preskočila 6,90. Povela je Letonka Balta s 6,65 m. U drugom pokušaju Španovićeva je s 6,94 m, samo santimetar slabijim rezultatom od najboljeg u ovoj sezoni, preuzela vođstvo. Vetar je bio u dozvoljenim granicama (+ 0,9 m/s), a na odskočnoj dasci imala je osam centimetara „lufta”...

Do kraja takmičenja učenica trenera Gorana Obradovića nije uspela da nadmaši taj skok. Zahladnilo je, vetar je duvao čas jako, čas slabo i Španovićeva je ostvarila još skokove od 6,81 m, 6,71, 6,72, uz još jedan prestup. Britanka Džasmin Sojers je u trećoj seriji s 6,86 uz nedozvoljeno jak vetar (+ 2,8) preuzela drugo mesto, a treće skokom od 6,65 m Nemica Malaika Mihambo i taj redosled bio je i na pobedničkom postolju.

– Bilo je ovo vrlo teško takmičenje jer zaista nisam na svom normalnom nivou. Takođe, prvi put u karijeri desilo mi se da izmeću kvalifikacija i finala imam slobodan dan i to mi je je pomalo čudno. Telo mi je bilo umorno, ali uspela sam da pobedim i to je jedino važno. Ovo mi je sedma medalja u nizu, ali to je samo jedan korak na putu ka Olimpijskim igrama. Nisam se posebno priprema za ovaj šampionat i verujem da ću biti mnogo jača u Riju – izjavila je Ivana Španović

U finalu na 400 m nastupila je Tamara Salaški i zauzela sedmo mesto s 52,23. Nije uspela da ponovi svoj lični rekord, ni da ponovi sjajan finiš iz kvalifikacija, ali i to je za debitantkinju koju očekuje i nastup na Olimpijskim igrama bio izuzetan uspeh. Dragana Tomašević je, takođe, bila ispod nivoa koji je pokazala u kvalifikacijama kada je bacila disk 60,51 m. Izvela je samo tri hica, prvi 56,74, drugi prestup, treći 56,83 – dovoljno tek za 11. mesto u konkurenciji 15 finalistkinja.

Najave trenera Rifata Zilkića da je njegova učenica Amela Terzić spremna za borbu za najviši plasman na Evropskom prvenstvu u Amsterdamu obistinile su se već u kvalifikacijama. Bivša juniorska šampionka Evrope i dvostruka prvakinja Starog kontinenta u konkurenciji mlađih seniorki pokazala je da je stasala i za uspehe u najjačoj seniorskoj konkurenciji. Na prošlom šampionatu Evrope u Cirihu pre dve godine bila je poslednja u finalu na 1.500 m, a u Amsterdamu neće biti iznenađenje ako se nađe na nekom od mesta na pobedničkom postolju, pa čak i najvišem.

– Trka je bila dobra. Potpuno sam je kontrolisala. Moja taktika je bila da izađem na čelnu poziciju na 100 metara pre cilja – izjavila je 23-godišnja atletičarka Novog Pazara za Internet stranu Evropskog šampionata.

Međutim, Terzićeva nije baš poštovala te taktičke zamisli jer se odvojila od ostalih 300 metara pre cilja. Rivalke nisu uspele ni da joj se približe, pa je pobedila je s pet, šest metara prednosti iako je dosta pre cilja počela da usporava – 4:09,71.

Tempo trke koji su skrojile Makestadova i Terzićeva isplatio se i ostalim učesnicima B grupe. Pored četiri prvoplasirane u finale plasirale su se još četiri atletičarke (jedna od njih je Makestadova), a čak je i devetoplasirana od pobedničkog rezultata (4:13,45) Holanđanke Sifan Hasan u prvoj grupi, koja pred svojom publikom brani zlato osvojeno pre dve godine...