Do posla i dalje teško

Aleksandar Mikavica

11. 07. 2016. 09:15

Od početka januara do kraja juna 2016. posao je dobilo 132.940 ljudi sa spiska Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), što je za 15.130 više nego u istom periodu 2015. Ovaj podatak daje za pravo ekonomistima koji primećuju da su poboljšanja u zaposlenosti iz 2015. nastavljena i u ovoj godini. I pored toga, stanje na tržištu rada još je daleko od dobrog, što potvrđuje podatak da je na spisku nezaposlenih koji traže posao poslednjeg dana prošlog meseca bilo 706.611 imena.

Najčešće na određeno

U junu se na obavezno socijalno osiguranje prijavilo 23.974 zaposlenih sa evidencije NSZ, što je za 9,2 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. Među njima bilo je 8.929 mladih do 30 godina (37,2 odsto) i 3.833 starijih od 50 godina (16 odsto). Najviše ih je sa srednjom školom –60,7 odsto, zatim sa višim i visokim obrazovanjem 20,7, a bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih 18,6 procenata.Retko se posao dobija „za stalno”. Od ukupnog broja zaposlenih s evidencije NSZ na određeno vreme zaposleno je 55,4 odsto, na neodređeno vreme 20,6, a na rad van radnog odnosa pristalo je 24 odsto.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji u prvom tromesečju 2016. bila je 19 odsto, dok je prosečna u zemljama Evropske unije 9,5, a u onim najuspešnijim oko pet odsto.

– Pad nezaposlenosti mladih, to je činjenica sa kojom bi se najviše pohvalio – istakao je premijer Aleksandar Vučić nedavno u susretu s predstavnicima i članovima Američke privredne komore u Srbiji.

Dok je u Španiji nezaposlenost mladih 65 odsto, kod nas je bila 52, a danas je 39 odsto, što je i dalje ogromno, ali je nešto bolje nego što je bilo pre dve-tri godine i znatno bolje nego u bar pet zemalja Evropske unije, kazao je tom prilikom Vučić.

Podaci NSZ iz juna 2016. kazuju da su nezaposleni sa njene liste na posao, u proseku, čekali četiri godine i tri meseca. Među nešto više od 706.000 nezaposlenih u junu, udeo mladih do 30 godina bio je 24,3 odsto, starijih od 50 godina – 28,5, dok je učešće lica od 30 do 49 godina – 47,3 procenta.

Odnos ponude i tražnje na tržištu rada u poslednjih nekoliko godina nije se bitno menjao, kažu u NSZ, kao ni obrazovna struktura nezaposlenih. Zanemarljiv je broj prijavljenih slobodnih radnih mesta koja ostaju nepopunjena zato što nije bilo kandidata traženih zanimanja.

Najbrže se zapošljavaju oni koji traže posao sa fakultetskom diplomom – pre svih stručnjaci za informacione tehnologije, inženjeri elektrotehnike, mašinstva i građevine, ovi poslednji s odgovarajućim licencama. Zatim matematičari, fizičari, diplomirani farmaceuti, lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, ginekolozi, oftalmolozi i sl.), biohemičari, stručnjaci za finansije – računovođe.

Među zanatlijama i srednjoškolcima, naročito ako imaju radno iskustvo, do posla najbrže dolaze operateri na CNC mašinama, zavarivači, knjigovođe, računovođe, kao i zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice. Slede medicinske sestre, naročito specijalisti instrumentiranja, potom kozmetičari, kuvari. Među elektrotehničarima na zaposlenje najkraće čekaju tehničari elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija. Jednako su traženi i tehničari za kompjutersko upravljanje, radnici na obezbeđenju, tesari, zidari i armirači.

Na evidenciji nezaposlenih koji taže posao u ovoj službi, najviše je onih bez zanimanja i stručne spreme – u junu ih je bilo 201.914. Od prijavljenih nezaposlenih sa završenim fakultetom posao traži 6.024 diplomiranih ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije, 3.973 diplomiranih master pravnika, 3.545 diplomiranih pravnika i 3.278 diplomirani ekonomista. Na čekanju je i 2.559 doktora medicine, zatim 1.413 doktora stomatologije, 1.228 profesora razredne nastave i 1.103 diplomirani inženjera arhitekture i master inženjera arhitekture.

Sa završenom četvorogodišnjom srednjom školom među onima koji traže posao najviše je ekonomskih tehničara – 22.064, maturanata gimnazije – 14.581, mašinski tehničara – konstruktora – 10.846, poljoprivrednih tehničara za proizvodnju – 7.650, medicinska sestra – 5.411, prodavaca – 5.380, prehrambenih tehničara i tehničara za biotehnologiju – 5.120.

Stara je istina da bez povećanja investicija nema novih radnih mesta, a investicije i zapošljavanje, slažu se ekonomisti, podstiču se smanjivanjem poreza i doprinosa na rad i povećanjem poreza na potrošnju, kao i usklađivanjem školskih programa sa potrebama privrede.