Najveći radio-teleskop izgrađen u Kini

Prečnika 500 metara, sa nešto više od 4.450 reflektora, na ukupnom prostoru koji odgovara veličini 30 fudbalskih terena, u jugozapadnoj kineskoj provinciji Gujidžou, završen je najveći radio-teleskop na svetu. Izgradnji je trajala pet godina a na projektu je radilo više hiljada radnika.

Jedinstveni sistem počeće da radi u septembru ove godine, najavili su kineska astronomska opservatorija i tamošnja akademije nauka. Glavni zadatak rada teleskopa, kako izveštavaju svetski mediji, biće detekcija signala iz svemira, tačnije inteligentnih oblika života izvan naše galaksije.

Izgradnja ogromne ploče koštala je 240 miliona dolara (1,2 milijarde juana) a značajan podstrek da se projekat okonča stizao je od najviših zvaničnika zemlje, koji su u svojim govorima apostrofirali opredeljenje da „Kina da svoj doprinos istraživanju svemira”.

Kada počne da snima svemir, ovaj teleskop će biti ne samo lider u svetu već je veličinom obezbedio lidersku poziciju u naredne dve decenije, ocenili su svetski mediji.

Smešten je u regiji koja ga zaklanja osrednjim brdima, a postavljena ogledala moći će da detektuju signale udaljene i do 1.000 svetlosnih godina. Kako podseća britanski „Gardijan”, Kina je još sredinom osamdesetih godina 20. veka donela odluku da se posveti unapređenju nauke u kojoj je videla uspešan put za preporod zemlje. Uspeh završetka izgradnje teleskopa zapadni mediji tumače i kao jasnu poruku da mnogoljudna država sada ima dodatni motiv ka zacrtanom cilju – da do 2036. godine izgradi vlastitu svemirsku stanicu i pošalje nacionalnu astronomsku posadu na Mesec. Takođe, podseća se i da zvanična Peking uvek ističe da su sva istraživanja u mirnodopske svrhe i da je segment istraživanja svemira samo deo njihovog razvoja nauke; od medicine (2015. godine kineski farmakolog je dobio Nobelovu nagradu za razvoj leka protiv malarije), hemije, biologije, paleontologije...

Kako piše „Gardijan”, u poslednjih nekoliko godina više od 110.000 doktora nauka iz Kine koji su radili u inostranstvu vratili su se u svoju zemlju, a prema podacima iz 2014. godine u Kini je radilo čak 4.400 naučnika iz drugih delova sveta.