Ubica devojčice priznao još jedan zločin

Vladica Rajković (28), osumnjičeni za silovanje i ubistvo trogodišnje devojčice u selu Vratarnica kod Zaječara ubio je četrdesetsedmogodišnju ženu, čiji je nestanak 24. juna ove godine prijavio njen stric, saopštio je MUP Srbije. Osumnjičeni je policiju odveo do mesta gde se, u reci Timok, nalazilo telo nesrećne žene. Protiv Rajkovića je podneta krivičan prijava za teško ubistvo.

Podsećamo, Rajković je na saslušanju u policiji priznao da je silovao malu Anđelinu, ubio je, ostavio njeno telo i oprao krvavu odeću u reci Timok. Ovaj mladić se posle zločina vratio na rođendansko slavlje u kuću svog brata, odakle je trogodišnju devojčicu i odveo pre nego što ju je zverski napao.

Koja kazna sleduje za ovakav zločin?

Rajković je osumnjičen za teško ubistvo i mogao bi da dobije kaznu do 40 godina zatvora. To podrazumeva da je on u trenutku brutalnog zločina bio uračunljiv, svestan dela i posledice. Sa druge strane, ukoliko bi se veštačenjem psihičkog stanja u vreme izvršenja krivičnog dela utvrdilo da je postojala duševna bolest ili poremećaj te vrste koji je uticao da on ne može da shvati značaj dela ili da ne može da upravlja svojim postupcima, sud može da mu izrekne meru obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zatvorenoj ustanovi.

„Osobe koje se leče u posebnoj zatvorskoj bolnici, mogu tu da budu dokle god su opasne po okolinu. To može da traje doživotno”, tvrdi Milan Škulić, profesor krivično-procesnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu.

Svakako, ukoliko Rajković bude bio pravosnažno osuđen za ubistvo, njegovo ime naći će se u registru pedofila. Međutim, pitanje je – kada?

Od kada je takozvanim Marijinim zakonom, koji predviđa posebne kazne za seksualno zlostavljanje maloletnika, aprila 2013. uvedena ovakva evidencija, u nju su upisana samo četiri pravosnažno osuđena pedofila i to u poslednjih nekoliko meseci. Kako je „Politika” objavila, MUP je od 2013. do maja ove godine podneo 672 prijave za krivična dela protiv polnih sloboda kojima su oštećeni maloletnici.

Da li su i koliko krivični postupci protiv pedofila efikasni? Ko „zakazuje” u trouglu policija – tužilaštvo – sud?

Zna se da je podnošenje krivične prijave samo početak postupka protiv osumnjičenog. Tu prijavu ocenjuje tužilac, usvaja je ili odbacuje. Ukoliko dođe do optuženja, vodi se sudski proces. Koliko traje postupak i da li je moguće da za tri godine nijedan pedofil u Srbiji ne bude pravosnažno osuđen?

Razuman rok za završetak krivičnog procesa je dve godine, sve posle toga se tretira kao stari predmet, kaže za „Politiku” Ivana Ramić, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu. Krivični postupak, objašnjava Ramićeva, može da se završi na jednom pretresu, a može da traje nekoliko godina.

„To zavisi od mnogo faktora. Sudovi postupaju po nalozima, a imamo i kontrole da postupamo najbrže što možemo”, tvrdi Ramićeva.

Pravilnik, kojim je određeno da razuman rok za trajanje krivičnog postupka bude dve godine, ne precizira ništa specifično ni za jedno krivično delo. Međutim, sudovi imaju obavezu da hitno postupaju u pritvorskim predmetima, kada je okrivljeni u pritvoru. To znači da bi istraga trebalo da bude efikasna, a da se suđenje zakazuje u što kraćim rokovima.

Ali, kaže portparol suda, sve zavisi od toga šta se radi u svakom konkretnom slučaju. Ramićeva napominje da nije isto da li u postupku treba da bude ispitano dva ili 35 svedoka, da li mora da se uradi veštačenje i koliko je veštačenja potrebno. Ona mogu da budu manje i više kompleksna i u zavisnosti od veštaka mogu da traju i po mesec, dva.

„Sve to utiče na dužinu trajanja postupka”, tvrdi Ramićeva.

Ona kaže da ne može da komentariše da li je broj od četiri pravosnažno osuđena pedofila u poslednje tri godine mali u odnosu na broj od 672 krivične prijave koje je MUP podneo za krivična dela seksualnog zlostavljanja maloletnika.

„Ne znam koliko je postupaka u međuvremenu pokrenuto, a od toga sve zavisi”, ocenjuje Ramićeva. Ona dodaje da o krivičnim prijavama odlučuje tužilac, koji razmatra da li ima elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti na osnovu čega odlučuje da li prijavu odbacuje ili postupa po njoj.

„Tužilac zatim preduzima određene radnje u smislu prikupljanja posebnih obaveštenja, posle čega opet može da dođe do zaključka da je prijava neosnovana ili može da optuži. Sud razmatra ono što je optuženo”, objašnjava naša sagovornica.

Sa njom je saglasan i profesor Milan Škulić. On tvrdi da uvek postoji daleko veći broj prijava, a manji presuda i uverava da to nije „ništa specifično”.

„Uvek je pitanje šta može da se dokaže, kako ide postupak, a neki su još u toku”, ocenjuje profesor.