Kina nema istorijsko pravo na Južno kinesko more

Društvenim mrežama i medijima širi se reč „čegzit” koju su, inspirisani britanskim „bregzitom”, skovali Filipinci, poručujući tako Kinezima da što pre napuste sporne vode Južnog kineskog mora. U ovim zahtevima okuražila ih je današnja presuda Stalnog arbitražnog suda u Hagu, koja kaže da su pravno neosnovani zahtevi Kine, kojima tvrdi da polaže „istorijsko pravo” na ostrva u moru oko kojih se mesecima sporila s Filipinima.

Međunarodni tribunal za mornaričko pravo na 497 strana ustanovio je da je Kina prekršila suverena prava Filipina u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni ove zemlje, mešajući se u njihove ribarske aktivnosti i istraživanje nafte, gradeći veštačka ostrva u ovim vodama i ne sprečavajući pritom kineske ribare da love u ovoj zoni. Sud je utvrdio da je Kina izazvala neotklonjivu štetu na koralnim stenama tokom građevinskih radova.

Odluku da su prekršena suverena prava Filipina, Peking je nazvao farsom. Dok Manila stav suda smatra istorijskom i svojevrsnom prekretnicom u rešavanju sporova u vodama bogatim energentima, mineralima i ribom – na koje pravo polažu i Brunej, Malezija, Tajvan i Vijetnam – Kina je istrajna u tome da ima suverenitet nad gotovo svim ključnim vodama u ovom moru ispisanim na mapi 1947. godine.

Predsednik Si Đinping istakao je da je Kina posvećena održavanju mira i stabilnosti u Južnom kineskom moru i podvukao da neće prihvatiti stavove i akcije zasnovane na presudi Stalnog arbitražnog suda u Hagu.

Uz snažan zvaničan bojkot presude haškog suda, kojim se naglašava da interesi u ovim vodama ni pod kakvim okolnostima neće biti pogođeni presudom koja je „ništavna, nevažeća i neobavezujuća”, primetna je i reakcija Kineza na „čegzitovske” povike filipinskih nacionalista da napuste ribolovne zone. Građani, kao i kinesko ministarstvo spoljnih poslova, poručuju da imaju istoriju aktivnosti u ovim vodama dugu dva veka zbog čega spor ne može i neće rešavati treća strana. Narod je ljutito na društvenim mrežama poručio: „Bili smo tu i sada smo, a bićemo i ubuduće.”

Svojevrsan pravni izazov – spor oko jedne od svetski najperspektivnijih oblasti nafte i gasa i vitalnih ribolovnih područja okončan je pred sudom, ali sve su prilike da će na razorni udarac Kina tek odgovoriti.

Analitičari su uvereni da je upravo ova teritorija potencijalno žarište regionalnih sukoba. Očekujući da će odluka suda biti nepovoljna po Peking, Gari Kazanis, analitičar lista „Nešenel interest”, pisao je da će ovakav ishod biti loš po Aziju, ali i Ameriku. Kazanis je u analizi, koju je preneo „Sputnjik”, ocenio da Kina ima nekoliko načina da reaguje na negativnu presudu, od toga da će odlučiti da uspostavi zonu identifikacije protivvazdušne odbrane nad celim Južnim kineskim morem do verovatnijeg scenarija u kojem će Peking zaoštriti krizu do mogućeg kinetičkog sukoba vršeći pritisak na najbolnije tačke Azije. Analitičar misli na Istočno kinesko more, gde nezadovoljstvo Pekingom iskazuje Tokio, zatim na Tajvanski zaliv i greben Skarboro. Ovaj potez je najrizičniji ako se ima u vidu, podseća Kazanis, da je Vašington slao tamo lovce A-10 demonstrirajući tako silu.

SAD aplaudira Hagu

Presudu u sporu nad teritorijalnim pravima u Južnom kineskom moru Vašington je nazvao „važnim doprinosom zajedničkom cilju mirnog rešavanja sporova u ovim vodama”. SAD je pozvao sve strane da se povinuju ovoj pravno obavezujućoj presudi kako bi se izbegle bilo kakve provokativne izjave i akcije, piše Rojters.