Matija Bećković počasni građanin Subotice

Subotica – Matija Bećković je novi počasni građanin Subotice, odlučili su odbornici Skupštine grada u kojoj je na vlasti koalicija „Srbija pobeđuje – Aleksandar Vučić” i SVM. Bećkoviću je to zvanje dodeljeno na predlog Saveza srpskih udruženja Severnobačkog okruga u kom se kaže da to što je akademik Bećković rođen u Bačkoj, u Senti, opravdava ovu inicijativu, te da Subotica „odaje pijetet velikom stvaraocu” a grad se uvršćuje u „plejadu onih koji su prepoznali stvaralaštvo visoke kulturne i umetničke vrednosti”.

Komisija za dodelu zvanja počasni građanin i priznanja „pro urbe”, što su odličja koja se dodeljuju na svečanoj sednici Skupštine 1. septembra na Dan grada, predlog je prihvatila uz samo glas protivljenja Tomislava Žigmanova, predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i odbornika.

– Ovo je presedan, odluka nije u skladu sa pravilnikom koji određuje kriterijume po kojima bi neko mogao biti počasni građanin. Bez obzira na književno delo Matije Bećkovića, u njegovom delovanju nema nijednog gesta koji je afirmisao Suboticu, u bilo kom smislu. Imamo jasan pravilnik, i bilo bi u redu da ga se pridržavamo, ali je politička volja bila snažnija – rekao je Žigmanov, i ocenio da se ovim otvara mogućnost da sledeći put za počasne građane budu proglašeni Vladimir Putin ili Viktor Orban. Žigmanov je najavio ostavku na mesto predsednika komisije.

Tokom skupštinske rasprave niko nije osporavao književno delo Bećkovića, ali su se oponenti ideje o njemu kao počasnom građaninu Subotice pitali da li je za to dovoljan kriterijum da je Senta nedaleko od Subotice, ili da je Bećković nekoliko puta boravio u Subotici na književnim tribinama. U pravilniku o dodeli zvanja stoji da se ono dodeljuje za „istaknuto i trajno životno delo u oblasti nauke, privrede, umetnosti, obrazovanja i vaspitanja, kao i za rezultate postignute u javnom životu i razvoju kulturnog stvaralaštva, i to fizičkim licima koja su svojim delima i činjenjem doprinela podizanju ugledu grada u zemlji i inostranstvu”. Kako je rekao Saša Vučinić (DS), on je među odbornicima verovatno najbolji poznavalac ljubavne lirike Bećkovića, ali ne može da podrži ovu ideju, dok su odbornici „Pokreta za građansku Suboticu” imali različite stavove.

Za Aleksandra Grubora, odbornika SNS-a, nema dileme da je Matija Bećković po svom radu i stvaralaštvu najumniji Srbin današnjeg vremena, i jedan od laureata titule „počasni građanin”, jer je „doprineo afirmaciji ne samo grada, već i Srbije i našeg naroda u celini i širenju dobrog ugleda u vaseljeni”. Odgovarajući na zamerke opozicije, Grubor kaže da se u etimološkom smislu, titula počasnog građanina ne dodeljuje po mestu rođenja, već upravo za doprinose, te da ako je neko „dao više i šire, valjda je onda ostvario i uže, ako je zadužio i čitavu Srbiju i generacije, koje su sa njim živele i od njega učile, valjda je zadužio i građane ovog grada, ako ne više ono bar u nekoliko navrata kada je gostovao”.

– Ako mislite da Bećković nije zaslužio zvanje, ja kažem da grešite i ako to svedemo na zadovoljavanje formalnopravnih paragrafa, bojim se da ćemo obesmisliti suštinu predlaganja kandidata za počasne. Ne radi se o tome da li je neko u potpunosti ispoštovao pojedine odredbe pravilnika, već da li je zaista svojim stvaralaštvom i radom zaslužio da bude laureat – kaže Grubor.

Ipak, na pitanje da li to znači da je nije poštovan pravilnik, Grubor to opovrgava.

– Nisam rekao da ne poštujem slovo pravilnika, već da se Bećković koji je u nekoliko navrata ovde gostovao, i svojim radom i stvaralaštvom zalagao za afirmaciju ne samo Subotice nego i drugih gradova u Srbiji.

Na istoj sednici odbornici su za nagradu „pro urbe” izabrali Živorada Đurića pravnika unutrašnjih poslova, dr Katu Dulić inženjera poljozaštite i Liviju Biro.

Radomir Konstantinović nije zaboravljen

Sat vremena nakon što su odbornici izglasali Matiju Bećkovića za počasnog građanina, preko puta Gradske kuće, u Gradskoj biblioteci promovisan je zbornik „O duhu otvorenosti”, radova koji su prošlog oktobra učestvovali na trodnevnom međunarodnom okruglom stolu posvećenom misaonom nasleđu Radomira Konstantinovića.

O zborniku su govorili dr Aleksandra Đurić Bosnić, dr Boško Kovačević i dr Ivan Milenković. Promociji su prisustvovali Latinka Perović, kao predsednica Komisije za obeležavanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića i Živan Berisavljević. Na promociji je pročitan i njegov rad „Grad u kojem sam rođen”, a koji je objavljen u časopisu „Rukovet”.

Radomir Konstantinović je rođen u Subotici 1928. godine i iako je dva puta predlagan za zvanje „počasni građanin”, taj predlog nikada nije dobio političku većinu u Skupštini.