​Guča je za mene više od posla

Guča – Za lepe vesti nikad nije kasno, pa se Borisav Bora Đorđević, vođa grupe „Riblja čorba”, obradovao kao siroče novim opancima pozivu da svira na 56. Dragačevskom saboru trubača.

– Guča je za mene više od posla. Nikad se nisam odrekao rodnog Čačka i tog kraja, a i moja majka Nerandža je iz Dučalovića na Ovčaru, u Dragačevu. Bila je profesor književnosti i ruskog jezika i radila kao lektor u „Politici ekspres” – kaže Borisav Đorđević (64) za „Politiku”.

On će, sa svojom „Ribljom čorbom” svirati u prvom netakmičarskom danu (sreda, 10. avgusta, posle Svetlane Ražnatović) i to će biti uvod u 56. Sabor. Slede tri trubačka dana sa zvaničnim programom pa završnica, sa koncertima Severine Kojić i Miroslava Ilića (nedelja, 14. avgusta, takođe od 21 sat).

Sve zavičajne priče među sobom liče, mada bi zanimljivo bilo da pesnik i rokenrol muzičar, koji u svojoj 64. godini debituje na festivalu u brdima iz kojih povlači korene, sastavi i neke nove strofe.

– Pa, normalno je da postoji pesma u kojoj se pominje Guča, ali sad vozim ka Nišu gde imam koncert, pa ću vam se javiti sa prvog odmorišta – reče nam Đorđević.

I uskoro, javio se da je našao svesku svojih balada, romansi, lirskih simfonija i rapsodija, i počeo da diktira sa nekog parkinga oko Batočine, verovatno:

– Pesma se zove „Sve mi priče na Moravu liče” i ide ovako: „Kol’ko juče stig’o sam iz Guče / šengen viza i dozvola radna, / tu sam kren’o na rad privremeno / svaki dan mi k’o godina gladna…

A Nemačka daleko od Čačka / telefoni uteha su slaba / duša prazna preteška je kazna / ne mogu da živim k’o Švaba…

I što bi se u narodu reklo / zalut’o sam, nisam iz te priče / jednostavno ubi me poreklo / sve mi reke na Moravu liče…

Sve je čisto ko u apoteci / a misli mi prema kući beže / da naviknu lakše padne deci / dok stariji to podnose teže.

Ovde neću da ostajem duže / ionako mnogo dugo traje / u Srbiji ne cvetaju ruže / al’ je moja pa kakva je da je.

Među strofama ide refren, ovako: „I što bi se u narodu reklo / zalut’o sam, nisam iz te priče / jednostavno ubi me poreklo / sve mi reke na Moravu liče”. U lirskoj završnici sledi još nekoliko slova: „U Srbiju, bre, vraćam se što pre.”

Đorđević je sa 17 godina otišao iz Čačka, kasnije, eto, dogurao do savetnika u Ministarstvu kulture, a minulih leta u zavičaju se pojavljuje kadikad.

– Dođem da bih se video sa Acom Dimitrijevićem, drugom iz detinjstva s kojim sam nekad svirao u orkestrima, i sa rođacima Ocokoljićima. A u Dučalovićima ne znam kad sam bio.

Ali pamti da je kao mladić svirao ne nekoj zabavi u Guči:

– Neka sala, ne znam koja, neka igranka, mnogo godina je prošlo. Guča mi mnogo znači, volim što je ovako raširila krila…

Čovek koji, kao Đorđević, putuje svetom, nije uvek u prilici da odgovori na telefonski poziv, ali može da upamti važne događaje. I ljude, kao, recimo, četničkog vojvodu iz Čačka, druga i ispisnika, Miroslava Čela Vukovića, koji je i njemu, Borisavu, dodelio vojvodski čin. Vođa „Riblje čorbe” s ponosom to pominje, i došao je na sahranu svom drugu ratniku, pre pet leta.

Stari Čačani to pamte, a neće nikad zaboraviti da je Bora Đorđević sa pesmom „Pogledaj dom svoj anđele” uvršten u „Antologiju čačanskog pesništva”, zajedno sa Vladislavom Petkovićem Disom, Branislavom Branom Petrovićem i još stotinu zavičajnih poeta.

Producent Dragačevskog sabora trubača i majstor svog posla Dobrivoje Marinski priča nam da mu je Borisav Đorđević, prihvatajući nedavni poziv da svira na 56. Saboru, odmah rekao:

– Dobro si se setio da i mene pozoveš u Guču. Samo zoveš Gorana Bregovića.

Bora Đorđević nam kaže da je upakovao mnoštvo pesama za narodnjačke pevače:

– Za Šabana Šaulića sam napisao pesmu „Preskočiću tarabu i vrata”, za Tozovca „Vodeničareva kći”, za „Spomenare” – „Stani malo kafanski sviraču”…

Pa dodaje da je za našeg zajedničkog prijatelja Srećka Jovovića iz Zablaća kod Čačka, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći, napisao pesmu „Nek me ne zaborave, devojke sa Morave”, koju je ovaj snimio i njome obeležio svoju karijeru.

– A pesmu o kojoj smo počeli ovaj tekst „Sve mi priče na Moravu liče” svojevremeno sam ponudio mom drugu Miroslavu Iliću, ali mu se nešto nije svidela – rekao je Bora Đorđević za naš list.

Nastavio je put ka Nišu, gde ga je čekao novi koncert, ali ne uteče od predskazanja koje prati mnoge od nas: „Svi mi smo, pomalo, Dragačevci.”