Evropa može da kazni smederevsku čeličanu

Ako se utvrdi da je Srbija čelik iz Smedereva prodavala po nižim cenama od tržišnih, Evropska komisija (EK) može da izrekne novčanu kaznu preduzeću koje je robu prodavalo ispod cene. U ovom slučaju to je „Železara Smederevo”, preduzeće protiv koga je EK, posle žalbe „Eurofera” – evropskog udruženja proizvođača čelika pokrenulo antidamping proceduru. Postupak se vodi protiv četiri zemlje: Srbije, Ukrajine, Rusije i Brazila.

Od Ministarstva privrede ni juče nismo dobili odgovor šta će konkretno preduzeti povodom ovog veoma važnog procesa, koji je EK pokrenula.

Kako kaže Slobodan Zečević, saradnik Instituta za evropske studije i stručnjak za pravo EU, kazne koje Brisel razrezuje za damping i kršenje konkurencije su drakonske.

– EK to radi kako bi destimulisala takvo ponašanje – ističe Zečević.

Zbog zloupotrebe dominantnog tržišta EK je američkom „Intelu” odredila kaznu od 1,06 milijardi evra.

Kompanija je kažnjena, jer je pokušavala s tržišta da istisne svog jedinog ozbiljnog konkurenta – AMD. Ova američka firma je odobravala popuste proizvođačima računara da kupuju njene procesore i time remetila konkurenciju na tržištu.

U konkretnom slučaju „Železara Smederevo” se sumnjiči da je u drugoj polovini 2015. i prvoj polovini 2016. godine čelik prodavala ispod cene koštanja. U to vreme čeličanom je upravljao „HPK inženjering” na čelu sa Peterom Kamarašom. U izjavi za „Politiku” Kamaraš je kategorički odbacio tvrdnje „Eurofera” da je čelik iz železare prodavao ispod cene.

Ono što je istovremeno zabrinjavajuća činjenica, ali i olakšavajuća okolnost za nas je što u dva zvanična dokumenta piše da je prodaje čelika ispod cene bilo. I to 2014. godine.

To piše u izveštaju revizorske kuće KPMG, koji je javno objavljen uz ugovor o prodaji imovine srpske čeličane kineskom „Hestilu”. I u napomenama uz finansijski izveštaj za 2014. godinu koje su dostupne na sajtu Agencije za privredne registre, navodi se da je „nestabilnost na svetskom tržištu čelika tokom 2014. godine, dovela do toga da se prodajne cene gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje kreću ispod stvarnih cena koštanja”. Pitanje je da li je ova praksa nastavljena i 2015. godine, kao i da li je srećna okolnost za nas to što period istrage ne obuhvata 2014. godinu.

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije pretpostavlja da je „Eurofer” za svoje tvrdnje morao da dostavi dokaze administraciji u Briselu.

– EK sada može da kazni „Železaru Smederevo” koja je prodavala čelik po damping cenama. Bojim se da to može da bude uzrok sukoba između novog vlasnika, kineskog „Hestila” i države. Postoji opasnost da „Hestil” račun ispostavi državi, odnosno poreskim obveznicima, sa obrazloženjem da u to vreme nisu bili prisutni u kompaniji – kaže Zečević.

Kako kaže, takve istrage traju nekoliko meseci. Bez obzira na to što Srbija nije članica EU, ona je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju prihvatila evropska pravila igre po kojima konkurencija na tržištu mora da se poštuje, kaže Zečević. Protokol 5. ovog sporazuma odnosi se direktno na čeličnu industriju, a po njemu je državna pomoć kompanijama iz ove oblasti zabranjena. Zapravo dozvoljava se samo na određeno vreme i to ako postoje garancije da će firma posle toga stati na zdrave noge. Srbija je to pravo koristila sve do 1. februara 2015. godine. Državni zvaničnici sada moraju da dokažu da je pomoć koju je čeličana do tada primila dvostruko manja od budućih „Hestilovih” investicija. I po tom osnovu EK može da kazni kinesku kompaniju ako se ispostavi da je Srbija preplatila iznos državne pomoći.

Slobodan Zečević podseća da je Evropska unija i nastala kao zajednica proizvođača uglja i čelika. Na pitanje kako to da „Euroferu” nije smetala konkurencija iz Srbije kad je čeličana bila državna, a smeta im sada kada je železara kineska, naš sagovornik odgovara da je to političko, a ne samo ekonomsko pitanje.

Tajna se krije u tome da jeftin čelik iz Kine guši evropske čeličane i da ljudi širom Evrope ostaju bez posla. Najveća žrtva je britanski „Tata stil” u kome je pod znakom pitanja 15.000 radnih mesta. Samo u toku prošle godine u Britaniji je 5.000 radnika iz čelične industrije ostalo bez posla.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je naša pozicija sada nezavidna zbog nekoliko razloga.

– Kinezi su u Smederevo došli da bi čelik izvozili u Evropu. Nisu sigurno došli da bi ga prodavali u Srbiji. Evropa, sa druge strane, traži od nas garancije da jeftin kineski čelik neće stizati preko Smedereva – kaže Arsić i dodaje da će problema na relaciji Beograd–Brisel tek biti.

„Mnogi su mislili da je posao završen potpisivanjem ugovora”, kaže Arsić. A ustvari, Brisel nije imao mehanizme da to spreči. Evropa će tek sada pažljivo pratiti šta se dešava u Smederevu, zaključuje Arsić.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da „Eurofer” ovako pokušava da pošalje poruku novom vlasniku, to jest Kinezima.

– To što oni sada rade je politička priča. Zašto im nikad dosad nije smetala konkurencija? Poznato je da je krajem devedesetih čelik iz „Sartida” prodavan toliko jeftino nemačkim čeličanama da su oni imali interesa da ga pretapaju. Do te mere je bio ispod cene – ukazuje Nikolić.