Privremeni gosti

Prijatelji se međusobno pomažu, a u asimetričnom prijateljstvu između Srbije i SAD, slabiji partner je upravo učinio veliku uslugu jačem.

Iznenađujuća vest o tome da su u Srbiju stigla dva pritvorenika iz ozloglašenog američkog vojnog zatvora u bazi Gvantanamo na Kubi, slučajno ili namerno se podudarila sa zvaničnom posetom Beogradu pomoćnice državnog sekretara Viktorije Nuland, čiji je bilans, sudeći prema izjavama posle njenih razgovora sa Aleksandrom Vučićem, da je u odnosima sve potaman, pa možda i bolje nego što je bilo.

Ako se spekulisalo da nešto škripi posle Vučićevog otkazivanja puta za Njujork na premijernom letu „Er Srbije” i posle tabloidnih optužbi na račun američkog ambasadora, to je po svoj prilici prošlost.

Takvom raspletu svakako je doprinela „velikodušna pomoć Srbije” i njen „značajan humanitarni gest” (reči državnog sekretara Džona Kerija) – to što su dva američka neprijatelja, koji su u pritvoru proveli po 14 godina bez ikakve optužnice i bez osnovnih ljudskih prava – od prekjuče postali naše komšije.

Čije komšije konkretno, to će ostati državna tajna. Pošto im nije suđeno, pa prema tome ni dokazano da su teroristi, Jemenac Mansur Ahmed Sad el Dajfi i Tadžikistanac Muhamad Davlatov (obojica imaju još po nekoliko imena), možda su, kao i većina od skoro 800 pritvorenika Gvantanama, samo bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

A možda i nisu. Iako u njihovim dosijeima stoji da su „velika pretnja SAD, njenim interesima i interesima saveznika”, kao i od „velike obaveštajne vrednosti”, u reviziji njihovog statusa, podstaknutoj Obaminoom žurbom da Gvantanamo isprazni pre sopstvenog iseljenja iz Bele kuće, sve to je revidirano.

Pošto postoji zabrana transfera iz Gvantanama u Jemen, uporište Al Kaide, a pošto se Davlatov izjasnio da će radije ostati u Gvantanamu nego da se vrati kući (gde mu se porodica našla na pogrešnoj strani u tamošnjem građanskom ratu), obojica su prihvatila da dođu u Srbiju. Mi smo tako ušli u društvo 59 zemalja koje su primile „gvantanamce” (u susedstvu to su učinili Crna Gora, Albanija, BiH i Bugarska).

O statusu ovih „doseljenika” malo se zvanično zna, a ako je suditi po ranijim primerima, one u zemlji koja ih prima dobijaju dokumenta slična izbegličkim. Na uslovnoj su slobodi, što znači da vlasti u svakom momentu treba da znaju gde se nalaze. Njihov status je podložan preispitivanju posle dve godine, tako da može da se dogodi da El Dajfi i Davlatov budu samo privremeni gosti.

Srbija je svoju pomoć Americi politički svakako naplatila, a može se verovati da su joj podmireni i materijalni troškovi. Jer prijateljstvo podrazumeva i čiste račune.