Građani platili najveći deo izborne kampanje

Stranke su u izbornoj kampanji prijavile prihode u ukupnom iznosu oko 1,2 milijarde dinara, odnosno oko 10 miliona evra, a rashodi su im iznosili, prema finansijskim izveštajima, oko 1,5 milijardi, to jest oko 12 miliona evra. Troškovi ove izborne kampanje nešto su manji nego 2014, a pogotovo 2012. godine, ali su i dalje veoma visoki i gotovo u celini su finansirani sredstvima iz budžeta – što direktno, što indirektno, ocena je Transparentnosti Srbija (TS) na osnovu analize izveštaja koje su stranke i koalicije podnele Agenciji za borbu protiv korupcije.

Od ukupnih sredstava za kampanju, 37 odsto partije su dobile iz budžeta, a udeo njihovih sopstvenih sredstava bio je 25 odsto. Sopstvena sredstva su novac koji su političke stranke imale na svojim računima u doba kada su izbori raspisani, a on je takođe iz budžeta iz koga inače stranke dobijaju i najveći deo novca za redovan rad, rekao je Nemanja Nenadić, programski direktor TS, na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Ova organizacija je upoređivala rezultate svog monitoringa izborne kampanje sa izveštajima političkih stranaka.

Treći po visini izvor prihoda za kampanju jesu krediti i zajmovi – 19 odsto.

„Međutim, prema izveštajima stranaka, vidi se da će neki krediti biti izmireni u nekim slučajevima do kraja godine, a u nekim do kraja 2018. godine (Savez vojvođanskih Mađara je, na primer, otplatio kredit odmah). I u ovom slučaju, krajnji izvor finansiranja kada je reč o parlamentarnim strankama opet je budžet. Znači, sredstva iz javnih izvora su 37 procenata plus 25 plus 19”, istakao je Nenadić – i dodao još jedno „plus”. Naime, kako je objasnio, nepokriveni rashodi su 16 odsto i oni će verovatno, u 90 odsto iznosa, biti plaćeni prihodima koje parlamentarne stranke budu dobile iz budžeta za redovan rad.

I pored brojnih vrsta finansiranja koje zakon dopušta, zaključio je Nenadić, proizlazi da je realno finansiranje kampanje iz izvora koji nisu budžetski u najboljem slučaju oko tri odsto, i to su prilozi fizičkih lica.

„Ova kampanja je, dakle, uglavnom finansirana iz budžeta i zato građani imaju pravo da se pitaju na koji način će ova materija biti uređena”, rekao je Nenadić, a predsednik TS Vladimir Goati je dodao da se sa ovih 97–98 odsto prihoda iz budžeta „ne mičemo sa mesta koje smo imali 1998–1999. godine”. Partije, koje u parlamentu donose zakone, pa i o vlastitom finansiranju, jesu te koje su širokogrude i nežne prema sebi, a ne država, kako su građani skloni da kažu ili misle, naveo je Goati.

Najveći trošak je, kao i ranije, za TV oglašavanje – 57 odsto, zatim za izborne materijale – blizu 13 odsto, pa za oglašavanje u štampi sa oko 11 odsto učešća. SNS je na TV oglašavanje potrošio 4,3 miliona evra ili 61 odsto novca koji je dat za spotove. Udeo SPS-a je 20 odsto, SRS-a sedam, DS-a i koalicije SDS–LDP–LSV po pet, a Dveri–DSS – dva odsto.

Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju da su stranke prijavile ukupno 7,1 milion evra troškova oglašavanja na TV stanicama, i to je, na prvi pogled, iznos koji se gotovo u dinar poklapa sa podacima koje je izneo TS u maju ove godine. Međutim, obračuni cena i popusta koje je izneo TS ne uključuju većinu regionalnih TV stanica, kao ni lokalne TV stanice, a partijski izveštaji, s druge strane, uključuju i neke prateće troškove, pored samog oglašavanja. Zbog toga ima pitanja koja bi trebalo razjasniti, navode u TS i ukazuju da najveći problem predstavlja to što u praksi emiteri mogu odstupati od oglašenih cenovnika (u sekundama) i naplaćivati svoje usluge po nekom drugom kriterijumu (na primer gledanost). Drugi činilac koji unosi nesigurnost jeste poslovanje preko posrednika.

Kada se posmatraju samo najveće TV stanice procene TS se sa podacima iz izveštaja ne slažu u ukupnom iznosu za oko 120 miliona dinara, odnosno milion evra. TS monitoring je potcenio troškove oglašavanja na javnom servisu – oni su redom plaćeni više. S druge strane, procene se u većini slučajeva poklapaju kada je reč o oglašavanju na Prvoj i B92 (kada se posmatraju zajedno), mada i tu ima izuzetaka, jer izgleda da je SNS dobio veći, a koalicija Dveri–DSS manji popust od procena koje je TS dao na osnovu relevantnih parametara.

Kod TV Hepi se procene takođe uglavnom slažu, osim u slučaju SRS-a. Najveće otvoreno pitanje ovog monitoringa jeste da li je SNS platio za svoje oglašavanje na TV Hepi (procenjeno na oko 62 miliona dinara), s obzirom na to da se iz objavljenih izveštaja ne vidi da je nešto plaćeno za oglašavanje ovoj TV kući. Moguće je da, kao u nekim ranijim prilikama, ovaj trošak nije bio prikazan gde treba, već u okviru neke šire kategorije.

Troškovi oglašavanja u štampanim medijima, iako znatno niži od onih u elektronskim, nisu bili zanemarljivi – premašuju 1,2 miliona evra. Kod ove vrste oglasa je disproporcija među strankama nešto manje zastupljena, a udeo najvećeg oglašivača, SNS-a, sličan je izbornom uspehu te liste – 49,1 odsto. Udeo SPS-a je 18,4 odsto, SRS-a – 13,7, DSS–Dveri – 8,2, DS-a – 7 odsto, a na ostale otpada 3,5 odsto.

„Prema zvaničnim izveštajima političkih stranaka, troškovi oglašavanja u štampanim medijima su bili veći od naših procena (ukupno oko 1,4 miliona evra), što ne treba da čudi, kada se ima u vidu da naš uzorak nije pokrivao regionalne i lokalne medije, ali ni ’insertacije’, za koje ne postoje redovni cenovnici”, ističu u TS.

U TS su na osnovu ove analize izveštaja zaključili da je velika većina opaženih rashoda bila prijavljena, što znači da praćenje i kontrola imaju pozitivnog efekta. Postoje, međutim, brojne situacije u kojima rashodi, u najmanju ruku, nisu ispravno kategorisani, što otežava kontrolu i smanjuje vrednost objavljivanja izveštaja.