Preletači

Pokrenuta je ovih dana peticija kojom se traži donošenje zakona o lustraciji „preletača“. Iza akcije „Biram koga biram“ je inicijativa građana iz 12 gradova, koji veruju da je Srbiji potrebna promena izbornog sistema. Plemenitu ideju podržale su i neke političke organizacije poznate po svom „preletačkom“ kapacitetu. I to je ono što uvek baci senku na dobru akciju.

Istina je da je sindrom preletača uvek karakterisao političku scenu Srbije, ali najviše je izražen u poslednjih deset i više godina. Istina je i da svi „preletači“ nisu isti. Takođe, činjenica je da su se i stranke menjale kako su im se menjali lideri. Primera radi, neki od onih koje je „vodio“ Zoran Đinđić i koji su „kapirali i kopirali“ nisu mogli ni hteli da nose „bagaž“ Borisa Tadića i njegove „ekipe“. Preletači, međutim, nisu bili samo oni koji su „priču“ napuštali kad je ona gubila izvorni smisao, već i „lovci na plen“ koji su na krilima dobijenog poverenja građana to poverenje zloupotrebljavali u lične svrhe.

Tako je doskorašnja gradska odbornica Nove stranke Aleksandra Hristić odlučila da u izbornoj trci 2016. preleti u Demokratsku stranku. To je učinila razočarana nemogućnošću da se kandiduje za predsednicu Beogradskog gradskog odbora Nove, a nakon „neuspešnih“ pregovora sa Aleksandrom Šapićem i Borkom Stefanovićem o eventualnom prelasku u „njihove redove“.

Preletači nisu zaobišli ni pokret Dosta je bilo. Odbornica sa liste DJB iz Novog Sada Danijela Kostić napustila je pokret i „preletela“ u odborničku grupu Jedinstvene Srbije. U saopštenju za javnost, Kostićeva navodi: „Pokazalo se da se program pokreta ne razvija u pravcu kakav je bio inicijalno. Umesto da se borimo za svakog građanina pojedinačno, pokret prerasta u političku ’elitu’ koja se bori za političke poene i prevlast na meni neprimeren način.“

Preletanju se odao i Aleksandar Senić, jedan od osnivača Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića. Za razliku od mnogih pre njega, Senić nije krio da je dobio „poziv koji se ne odbija“. Odlaskom u SNS, on je poverenje dobijeno na izborima prebacio na one koji „dva puta uzastopno dobijaju veliku podršku građana“. Kao razlog svog preleta mladi političar navodi sve lošije rezultate opcije kojoj je pripadao. A rezultate je trebalo da postigne – ko?

Odbornici Dveri, od kojih su neki bili visoki funkcioneri i osnivači pokreta, u prethodnih nekoliko dana takođe su preleteli u druge tabore. Grupa opštinskih odbornika Demokratske stranke u Vladičinom Hanu prešla je u Srpsku naprednu stranku. Odbornik Levice Srbije na Vračaru Marko Mandić preleteo je u stranku Rasima Ljajića. Visoki funkcioner pokreta Dosta je bilo Predrag Marković dospeo je u Predsedništvo SPS. Radikalski kadar Aleksandar Martinović preleteo je u redove naprednjaka. Nebojša Milićević i Igor Mušić prešli su iz Liberalno demokratske partije u Novu stranku. U periodu između 2012. i 2016. godine, od 343 odbornika u skupštinama pet gradova u Vojvodini, čak njih 102, odnosno oko 30 odsto, promenili su svoje političke partije, od kojih najveće gubitke beleži Demokratska stranka.

Izborni zakon bi trebalo hitno menjati. Naravno, strankama na vlasti to sada ne odgovara jer najveći broj preletača završava upravo u njihovim redovima. No, proći će i njihovo vreme, a recept se neće promeniti sam od sebe. „Biram koga biram“ je dobra akcija i potrebna, ali ne i dovoljna. Kriterijumi kojim se članstvo prima u stranku i bira za razne funkcije, moraju biti jasni i precizni. Ljudi su kvarljiva roba ukoliko je zakon mrtvo slovo na papiru. Preletača i „preletača“ će uvek biti, ali bilo bi dobro kada bi onih koristoljubivih bilo mnogo manje.

Politički analitičar