Prva olimpijska medalja zaborava nema

Pre četiri godine na Olimpijskim igrama u Londonu zablistala je 22-godišnja Ivana Maksimović. Osvojila je prvu olimpijsku medalju, drugu za porodicu Maksimović jer je njen otac Goran 1988. u Seulu postao olimpijski šampion, i 100. odličje za naš olimpijski komitet.

Četiri godine kasnije, kao Ivana Anđušić Maksimović, ponovo se priprema za nastup na olimpijskim igrama zajedno s još osmoro naših strelaca, a jedina uz Stevana Pletikosića (Barselona 1992) ima u riznici olimpijsku medalju.

Pre četiri godine postali ste olimpijska vicešampionka. Kako danas gledate na svoj dosad najveći uspeh?

Već osvajanje olimpijske kvote bilo mi je tada ostvarenje sna. Velika želja mi je bila da učestvujem na olimpijskim igrama, da se nađem među najboljim sportistima sveta i da živim taj život, jer sam u kući imala primer. Otac Goran je bio olimpijski šampion. Ta priča, taj moj san, je samo potvrđen kada sam osvojila medalju, i šta god da se desi u Riju – ako ponovo osvojim medalju, ili čak dve – to neće biti isto, to neće moći da se meri s onim što sam doživela u Londonu.

Zlato je, ipak, zlato...

Medalja je uvek medalja, bez obzira na to koliko je sjajna. Neravno, ne znam kakav je osećaj kada osvojite zlatnu, još ne, ali sigurna sam da se prva medalja nikad ne zaboravlja.

Koliko će takmičarki moći da konkurišu u Riju za plasman u finala i borbu za medalje?

Nas oko 70 učestvuje na svim velikim takmičenjima, a od oko 40 je sposobno da u nekom trenutku ostvari svoj najbolji rezultat, da uđe u finale i čak da osvoji medalju. U Riju će nas, zbog olimpijskih kvota, biti manje, a to znači da će svaka od nas startovati s željom i mogućnošću da stigne do finala i da se bori za medalju. Bitno je koja će od nas toga biti najspremnija da dokaže svu svoju vrednost i koja će imati najviše sreće.

Sve do prošle sezone uz vas je išao epitet „srebrna”. Osvajali ste srebrne medalje na olimpijskim igrama, finalu svetskog kupa, svetskim kupovima, a prošle i prvo individualno zlato. Da li vam je pobeda na Evropskom prvenstvu najveći uspeh u ovom olimpijskom ciklusu?

Kao juniorka nisam imala priliku da osvojim titulu prvakinje Evrope u pojedinačnoj konkurenciji. Ostao je mali žal zbog toga, ali mislim da polako bledi posle pobede na Evropskom prvenstvu u Mariboru. Posle Olimpijskih igara u Londonu malo sam se „uspavala”. Opala mi je motivacija, maslo sam se uspavala i bilo mi je potrebno  dosta vremena da se vratim u takmičarski ritam, da nagazim gas do daske i kad sam to učinila osvojila sam evropsko zlato. Ono je za mene kruna cele prošle sezone, naravno uz osvajanje olimpijske kvote i to uz medalju na Svetskom kupu u Čangvonu. Dobro je što sam u tome uspela dosta rano tako da sam imala vremena da se na miru pripremam za Rio. Ni ovu godinu nisam počela najbolje – u streljaštvu se uspeh ne postiže preko noći i nema preskakanja stepenika – ali iz takmičenja u takmičenje, iz treninga u trening sve sam bolja i to ću pokušati da dokažem i na „Velikoj nagradi Novog Sada” na kojoj će učestvovati dosta sjajnih takmičarki.

Olimpijsko srebro i evropsko zlato osvojili ste u trostavu malokalibarskom puškom. Da li tom oružju dajete prednost u odnosu na vazdušnu pušku kada je u pitanju takmičenje na Olimpijskim igrama u Riju?

Ne. Iskreno mislim da sam podjednako dobra u obe discipline. Ne želim da budem lažno skromna, ali verujem i osećam, a to mi potvrđuju i rezultati s treninga, da i malokalibarskom i vazdušnom puškom mogu da računam na visoke plasmane.

Kakav je vaš program do odlaska u Rio?

Posle „Velike nagrade Novog Sada” vraćamo se u Beograd i naredne nedelje imaćemo dosta obaveza prema Olimpijskom komitetu Srbije, tako da ću naredne nedelje kad god mogu putovati na treninge u Novi Sad. Završne pripreme imaćemo u Francuskoj, daleko od svega, tako da ćemo moći potpuno da se posvetimo treningu, a 31. jula letimo za Rio. Nažalost moj trener neće biti u timu za Rio, što me je jako iznenadilo... Trudiću se da to ne utiče na moje treninge i nadam se da ćemo uspeti da se organizujemo i da on bude uz mene na takmičenjima u Riju.