Izvršitelji meka srca

Vranje – Sudski izvršitelji Nataša Mihajlović iz Vranja i Predrag Kocić iz Leskovca platili su Udruženju obolelih od multiple skleroze u Vranju dugovanja za električnu energiju, umesto da im popišu stvari. Na takav humani potez su se odlučili kada su shvatili u koliko teškom materijalnom položaju se nalazi ovo udruženje sa 71 članom sa područja Pčinjskog okruga. Time su na najbolji način opovrgli stereotipnu sliku o izvršiteljima kao lošim ljudima. To za „Politiku“ potvrđuje i Gordana Stojanović, sekretar Udruženja obolelih od multiple skleroze u Vranju.

– Nisu svi izvršitelji loši ljudi. Ja sam im objasnila u kakvoj situaciji se nalazi udruženje. Kada su videli čime raspolažemo, rekli su – pa vi imate samo kompjutere, stolove i stolice, šta da plenimo. Onda su se dogovorili i platili dug i tako nas spasili isključenja struje. Dug je bio 51.000 dinara, ali za nas je to mnogo. Mi ne trošimo puno, mesečni račun je oko 1.500 dinara, ali je dug narastao zbog kamata – objašnjava naša sagovornica.

Udruženje je osnovano novembra 1999. godine i ima veliku ulogu u socijalizaciji obolelih od ove teške bolesti i podizanju kvaliteta njihovog života. Ima psiho-socijalno savetovalište, radno-okupacione radionice i brojne druge sadržaje, kao što su izleti, animacije za uključivanje u razne aktivnosti, podrška u suočavanju sa dijagnozom.

Nažalost, radi u teškim finansijskim uslovima i nema mnogo pomoći sa strane, osim što grad Vranje plaća zakup prostorija. – Koristimo osamdeset kvadrata prostorija koje pripadaju SPS-u, a mesečna kirija iznosi 24.000 dinara.

Čim nam grad iz budžeta prenese pare, mi ih prebacimo na račun SPS-a. Tu je i Društvo za cerebralnu i dečju paralizu, ali računi stižu na naše udruženje, pošto smo mi prvi stanari. Samo račun za grejanje mesečno iznosi 9.200 dinara. Nismo plaćali tri godine i računi su ogromni.

Prošle godine isključili su nam struju za dug od 17.000 dinara i tako nam zaustavili planirane aktivnosti. Isključiše nas, bez obzira što smo invalidska organizacija.

Grad nam je dao dvanaest hiljada, mi smo se nekako snašli za pet, pa smo izmirili taj dug i struja nam je ponovo uključena. Imamo i svoju slavu, Malu Gospojinu, 21. septembra, i nekada smo slavili, a poslednjih godina nemamo para ni za skromnu proslavu, opisuje nezavidan položaj Gordana Stojanović.

Dodaje da je udruženje preko projekta obezbedilo sredstva od Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku za sređivanje prostorija, tako da je stvoren prijatan kutak za boravak članova. Zahvaljujući norveškoj ambasadi, nabavljeno je kombi vozilo, delom je pomogao i grad, ali je ono, posle pređenih 80.000 kilometara, često u kvaru, a nemaju novac za veliki servis.

Kombi koriste za prevoz do lekara, za dolazak članova na radionice, povremeno odu u posetu nekom od petnaest ovakvih udruženja širom Srbije, posećuju i pobratime u Makedoniji, a gorivo najčešće plaćaju sami članovi. Naša sagovornica jada se da nemaju para da ugoste pobratime iz Makedonije kod kojih nailaze na veliko gostoprimstvo.

Na kraju kaže da je ostao još jedan račun za struju od 12.000 dinara, ali da je Nataša Mihajlović obećala da će i on biti regulisan.

– Imaju dva-tri kompjutera, štampač, stolove i stolice. Čak i da smo im zaplenili sve te stvari, namirili bismo samo deo duga. Videli smo da su u teškoj finansijskoj situaciji. Grad im plaća kiriju, nešto novca obezbede preko projekata, ali to nije dovoljno za normalnu aktivnost. U komšiluku imam obolelog od multiple skleroze i znam u kakvom je položaju. Ovakva udruženja imaju veliku ulogu u poboljšanju kvaliteta njihovog života. Zbog svega toga smo koleginica Nataša i ja odlučili da platimo dug – kaže za „Politiku“ Predrag Kocić.

Na naše pitanje da li zna za još neki takav slučaj, odgovara da je jedan izvršitelj u Beogradu pre dve-tri godine platio dug jedne siromašne porodice.