Nemačka bi da bude velesila

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Naši nemački prijatelji su spremni, tako da možemo zajedno da iznesemo ovu inicijativu, rekao je juče francuski predsednik Fransoa Oland, najavljujući, uoči tradicionalne vojne parade povodom Dana pada Bastilje 14. jula, predlog za jačanje odbrambene saradnje u Evropi.

„Reč je o tome da se olakšaju akcije EU izvan njenih granica, da se poveća bezbednost naših partnera i suseda, da zajedno razvijamo naše sposobnosti za reakciju i odvratimo terorističke pretnje”, rekao je Oland, ističući da je „na Evropljanima da se pobrinu za vlastitu bezbednost i deluju koliko god je moguće autonomno”.

Iako je ova ideja postojala još od samih početaka evropskih integracija, Francuzima bi se u realizaciji ove ideje uvek nekako isprečili „degolisti”, koji su poput generala Šarla de Gola smatrali da bi to, kao i učešće u komandnim vojnim strukturama NATO-a, ugrozilo francusku suverenost i vojnu nezavisnost. U Nemačkoj, pak, insistiranje na građenju jake vojske i učešće u međunarodnim vojnim akcijama decenijama je bilo tabu, pre svega zbog neslavne nacističke prošlosti.

Međutim, odluka Velike Britanije da izađe iz Evropske unije dala je vetar u leđa realizaciji ove ideje, budući da je London tradicionalno bio protiv evropske vojske, smatrajući da je vojna saradnja u okviru NATO-a dovoljna da zaštiti Evropu. Osim toga, i u Nemačkoj je sazrela ideja da više ne želi da u međunarodnim odnosima ima status „ekonomskog džina a političkog patuljka”.

Stoga je „bregzit” podstakao da dobar deo takozvane Bele knjige Ministarstva odbrane o nemačkoj bezbednosnoj politici bude u znaku formiranja evropske vojske i ostalih projekata u EU kojima će se napredovati ka stvaranju bezbednosne o odbrambene unije. Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen je na predstavljanju „Bele knjige”, koju je usvojio ceo kabinet Angele Merkel, ukazala da je ovo dosad sprečavao London, a da je sada moguće uspostaviti i evropski „civilno-vojni štab”, koji bi raspoređivao evropske vojne misije, ali i vojnomedicinske snage.

„Iz iskustva mogu da kažem da je u prošlosti Britanija govorila da neće ovakve stvari. To je paralizovalo Evropsku uniju u pogledu spoljne i bezbednosne politike. To ne sme da znači da ostatak Evrope ostaje neaktivan, ali mi moramo da krenemo napred sa ovim velikim pitanjima”, rekla je ministarka najavljujući francusko-nemačke odbrambene projekte i dodajući da je London godinama blokirao evropske projekte poput formiranja „evropske mobilne bolnice koje su neke države članice želele da ostvare kako bi im bila na raspolaganju u kriznim područjima”.

Objašnjavajući razloge za sastavljanje nove „Bele knjige” o bezbednosnoj politici Nemačke, Fon der Lajenova je istakla da je prethodna „Bela knjiga” objavljena 2006. „kada je Rusija bila partner, u Siriji i Libiji nisu besneli građanski ratovi, nije bilo ni Islamske države, niti sukoba u Ukrajini i izbegličke krize. Kako se navodi u „Beloj knjizi”, terorizam je glavna pretnja za Nemačku pri čemu će Nemačka preuzeti odgovornost za globalnu bezbednost tako što će pomoći da se prevaziđu sadašnji i budući bezbednosni i humanitarni izazovi.

„Nemačka je globalno veoma povezana zemlja koja, zbog svoje ekonomske, političke i vojne snage, ima odgovornost da aktivno pomogne oblikovanju svetskog poretka”, navodi se u ovom dokumentu, koji mnogi sagledavaju kao ogromnu stratešku promenu politike Nemačke, koja je se pod teretom nacističke prošlosti suzdržavala da se aktivnije vojno angažuje širom sveta.

Međutim, ovo je možda promena na papiru, ali u stvarnosti promene u tom smeru se događaju još od 1994. kada je Savezni ustavni sud Nemačke dozvolio vlastima da vojnike Bundesvera šalje u međunarodne mirovne misije. Međutim, prva vojna angažovanja odmah su bila bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pa su tako nemačke snage u vreme demohrišćanskog kancelara Helmuta Kola učestvovale u NATO bombardovanju Republike Srpske u BiH 1995. a potom u vreme socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera u bombardovanju SR Jugoslavije 1999.

Uz učešće u operacijama u Avganistanu, to je poprilično „olabavilo” tradicionalno nemačko ustezanje od korišćenja vojnih snaga, premda će potom odbijanje da se učestvuje u bombardovanju Iraka i Libije zagovornici intervencionizma oceniti kao nemački korak unazad. Ipak, Nemačka je u minulom periodu ne samo pristala da učestvuje u akciji bombardovanja položaja ID u Siriji već je razbila još jedan tabu – počela je da naoružava i vojno obučava jednu stranu u sukobu, konkretno Kurde.

Ali jačanjem vojnih potencijala i akcija Nemci zapravo žele da povećaju svoju spoljnopolitičku moć pa tako ističu da neće odustati od toga da dobiju stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje imaju samo SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska, što im omogućava pravo veta na odluke koje donosi ovo najviše telo svetske organizacije.

Zapravo Nemačka želi da postane velesila, što je suštinski početkom marta na jednom stranačkom skupu i najavila kancelarka Angela Merkel.

„Nemačka bi trebalo da preuzme veću ulogu na svetskoj političkoj sceni”, rekla je ona, dodajući da bi trebalo i da proširi svoj uticaj u svetu. „Ne bi trebalo da širimo svoj uticaj samo putem izvoza. Moramo da preuzmemo više odgovornosti za ono što se dešava van evropskih granica, širom sveta. To znači više humanitarne pomoći, veći angažman u zaštiti klime, fer trgovinu i mnogo više od onoga što bi se događalo u jednom zatvorenom društvu.”

Snažniji nemački politički i vojni angažman na svetskoj političkoj sceni nije ipak novina, budući da upravo Merkelova sa Olandom učestvuje u pregovorima za rešavanje sukoba u Ukrajini, dok su trupe Bundesvera u akcijama u Siriji, Avganistanu, Maliju, Kosovu, Sudanu, Liberiji...

Formiranjem svojevrsne evropske vojske Francuska i Nemačka žele da vojnopolitički budu nezavisnije od Vašingtona, koji ima presudnu reč u okviru NATO-a. Međutim, ono što Nemačku udaljava o želja da bude ne samo ekonomski već i vojnopolitički džin jeste činjenica da je u okviru alijanse ona među onima koji najmanji deo svog bruto društvenog proizvoda (BDP) troše na odbranu.

Pa tako članice NATO-a imaju obavezi da na odbranu troše dva odsto BDP-a, a Nemačka troši tek 1,2 odsto, i to sa najavljenim povećanje od dodatnih 10 milijardi evra u naredne četiri godine.

Osim toga, već neko vreme u žiži interesovanja nemačke javnosti je i nedovoljna opremljenost nemačkih vojnika, koji su zbog manjka opreme bili prinuđeni da vežbaju koristeći drvene štapove umesto puške.

Prošlog decembra je otkriveno da je manje od polovine nemačke flote od 66 borbenih aviona „tornado” zaista spremno za letenje, a godinu dana ranije isto je utvrđeno i za 24 od ukupno 56 transportnih avione Bundesvera, koji su od ključne važnosti za misije u Iraku i zapadnoj Africi.

Slični problemi u kvalitetu i operativnosti utvrđeni su i kod helikoptera, oklopnih transportera i pomorskih fregata, ali uprkos tome sve do najavljenog povećanja vojni budžet nije menjan.

Međutim, stručnjaci kažu da je to povećanje skromno i da neće pomeriti Nemačku do statusa vojnog džina.

Nema bezbednosti bez jake saradnje sa Rusijom

Frankfurt, Hajdelberg – „Bela knjiga” nemačkog ministarstva odbrane iznosi poprilično izbalansiran stav prema Rusiji pa ističe da se održiva evropska bezbednost i napredak Evrope ne može postići bez jake saradnje sa Rusijom, iako ona sada u očima Nemačke predstavlja izazov.

„Zbog toga je veoma važno da u našim odnosima sa Rusijom pronađemo ravnotežu između, s jedne strane, kolektivne odbrane i povećane fleksibilnosti, i s druge strane, kooperativne bezbednosti i sektorske saradnje”, navodi se u ovom dokumentu u kojem se ističe i da se „Rusija okreće od bliskog partnerstva sa Zapadom i insistira na strateškom rivalitetu” te da će, ako ne promeni kurs, „još dogledno vreme predstavljati izazov za bezbednost na našem kontinentu”. Prema oceni nemačkog ministarstva, Rusija „otvoreno dovodi u pitanje mirni evropski poredak” svojom spremnošću da koristi silu za svoje interese i prekraja granice na Krimu i u istočnoj Ukrajini.