Sprečen pokušaj SAD i Britanije da Jeremić ne govori na SB UN

Od našeg stalnog dopisnika

Njujork, 11. marta – Današnja sednica Saveta bezbednosti UN potvrdila je postojeće razlike među članicama o „kosovskom slučaju”. Rusija je podnela nacrt predsedničkog saopštenja koje poziva na nastavak dijaloga do rešenja prihvatljivog i Beogradu i Prištini, dok je Amerika ostala pri stavu da je „sve rešeno” i da treba priznati „novu realnost”.

Sasvim suprotna mišljenja izneta su i oko novih poteza, među kojima su Euleks i Međunarodna upravljačka grupa. Ruski ambasador Vitalij Čurkin, koji ovog meseca predsedava Savetu, kao i ministar spoljnih poslova Srbije upozorili su da te misije odstupaju od važeće Rezolucije 1244, dok su američki i britanski ambasador, Zalmaj Halilzad i Džon Sojers, izjavili da njihovu podršku „neće imati nacrt, kao što je ruski, koji „ignoriše novu stvarnost”, pod koju podvode, pre svega, proglašenu nezavisnost Kosova. „Ne prihvatam da je to nova realnost, to je virtuelna realnost, koja ne može postati međunarodna stvarnost dok se ne postigne jedinstveni stav”, reagovao je Čurkin pred novinarima, po završetku sednice. Tom prilikom je istakao i da su članice pokazale „ozbiljno interesovanje” za ruski nacrt, da su ga neke podržale, druge kazale da će ga proučiti, a treće da im je nešto u njemu prihvatljivo, a nešto ne”. U svakom slučaju, „naš nacrt je u opticaju i očekujemo dalje konsultacije”, poručio je. 

Sastanku je prethodila neobična priprema. Amerika i Britanija pokušale su, kako se čuje, da spreče nastup ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića na današnjoj sednici Saveta bezbednosti UN, ali je predsedavajuća Rusija onemogućila takva njihova nastojanja. Detalji o tom duelu još se drže u priličnoj diskreciji ali je, prema dostupnim naznakama, do njega došlo kad su Vašington i London osporili celishodnost istupanja člana Vlade Srbije „pošto je ona podnela ostavku”…

Iz obaveštenih izvora saznali smo ipak niz akcenata sa konsultacija u Savetu. Prema toj verziji, britanski i američki predstavnik „nastavili su tri primedbe: da Jeremić ne treba da nastupi jer je iz vlade u ostavci, da već četvrti put u poslednja dva meseca Savet raspravlja o Kosovu, da će ministar Srbije govoriti samo u ime svoje zemlje. Zatražili su i da „prethodno vide njegov govor”, čime su, po oceni sagovornika, odstupili od prakse u UN. Britanski predstavnik je, navodno, zamerio Jeremiću i da je o Kosovu nedavno rekao nešto „neodgovarajuće”.

Čurkin je, kako je takođe do nas doprlo, sve te primedbe odbacio. Rekao je, uz ostalo, da su u UN i ranije punovažno govorili ministri čije su vlade bile u ostavci, da svaki govornik zastupa interese svoje zemlje, a da su sastanci Saveta o Kosovu česti „jer je to pitanje od istorijske važnosti za Srbiju i ključna tačka za budućnost odnosa u regionu, Evropi pa i u svetu”.

Pozivajući se na diplomatske izvore, pojedinost da je Moskva „uspešno blokirala” navedeni pokušaj predstavnika dve zapadne sile otkrila je ruska novinska agencija RIA Novosti, uz napomenu da su one „kasnije odustale” od pomenute namere. Prethodno se ovde pronosila verzija da je zahtev da se održi vanredna sednica o Kosmetu „prihvaćen brzo i jednoglasno” da bi se potom pojavio „problem” s pozivanjem na „posledice ostavke vlade u Beogradu”.

Nedoumice oko tog novog „statusnog pitanja” pojavile su se i među pojedinim novinarima koji su sinoć zatražili razjašnjenje od ruskog ambasadora Vitalija Čurkina. „Smatramo da u Srbiji, kao i u Rusiji, kad premijer podnese ostavku, i vlada i ministri nastavljaju da vrše svoje dužnosti”, odgovorio je. Zatim je, kako je preneo AP – uz najavu dolaska Jeremića, koji je ovde doputovao kasno sinoć – ruski ambasador naglasio: „Ne slažemo se s tvrdnjama da ministri (u navedenoj situaciji) mogu da govore samo o tehničkim stvarima i mislimo da moramo da uvažimo tekuću političku situaciju u Srbiji”.

U razgovoru s novinarima, Čurkin je sinoć ocenio da se posle prištinskog proglašenja nezavisnosti „situacija na mnogo načina kreće pogrešnim pravcem”. Precizirao je da su „odnosi između kosovskih Srba i Albanaca vrlo teški” i da „rastu pokušaji opstrukcije rada misije UN”.

Današnju sednicu sazvala je Rusija, kao stalna članica i u ulozi predsednika, podržavši zahtev koji je uputila Srbija. Savet ostaje, kako se čuje, i dalje podeljen oko „kosovskog pitanja”. Raskol je najprimetniji među velikim silama. Amerika, Britanija i Francuska su priznale prištinsku deklaraciju o nezavisnosti, dok se Rusija i Kina zalažu za nastavak pregovora ka rešenju koje bi bilo prihvatljivo i Beogradu i Prištini.

Velika većina od 192 članice UN nije priznala Kosovo – dosad manje od 30, što je tempo znatno sporiji od onog koji su predviđali glavni podržavaoci jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine. Među članicama rastu strepnje da bi taj slučaj mogao da podstakne separatističke pokrete, kakvi postoje u mnogim zemljama, pa i da se pretvori u „model” za rasparčavanje postojećih država.

Čuje se da, povodom situacije na Kosmetu, rastu pritisci na generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da izričito odobri misiju EU, kojoj se protive i Beograd i Moskva. U intervjuu, koji danas objavljuje agencija RIA Novosti, on je, međutim, potvrdio da „i dalje važi Rezolucija 1244” Saveta bezbednosti i da je Unmik smatra zakonskom osnovom svog mandata i primene u svetlu razvoja događaja”.

Kao svoje glavne ciljeve naglasio je: nastavak osiguravanja „bezbednosti stanovništva Kosova, s posebnom pažnjom prema manjinskim zajednicama, kao i osoblja UN i dostignuća UN na Kosovu i Balkanu”. Na pitanje da li je mogućno priznavanje nezavisnosti nekih drugih regiona (Palestina, Abhazija, Južna Osetija) Ban je odgovorio da „ne želi da spekuliše” šta bi moglo da u svetu proiziđe iz kosovskog ishoda. „Ne komentarišući nezavisnost Kosova, želim da napomenem da je situacija na Kosovu vrlo različita” od drugih, rekao je uz podsećanje na događaje koji su se odigrali prošle decenije.

U govoru na sednici Saveta, Jeremić je istakao da Srbija „nikada neće priznati nezavisnost Kosova”, da ne prihvata nametnuta rešenja koja ujedno prete i globalnoj sigurnosti, a da je spremna da bude konstruktivan partner u postizanju regionalnog mira, stabilnosti i izmirenja. Naglasio je, pri tom, i da je Srbija privržena otvorenom dijalogu, pregovorima s dobrom voljom i poštovanju međunarodnog prava.

Dokle god postoje nametanja rešenja koja krše naše legitimne nacionalne interese, mi ćemo se obraćati Savetu bezbednosti UN i drugim organima i primenićemo sva pravna, diplomatska i politička sredstva koja su nam na raspolaganju da potvrdimo naša suštinska suverena prava, naglasio je Jeremić. Naznačio je, takođe, da Beograd ne namerava ni da zavodi embargo niti da pribegne oružanoj sili. „Nasilje nije odgovor, ni u Beogradu, ni u Mitrovici, ni u Prištini”, rekao je Jeremić. Predočio je da je stotine hiljada Srba nedavno mirno demonstriralo zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Zatim se izvinio svim zemljama čije su ambasade oštećene u izgredima manjih grupa, koji su za svaku osudu. Preneo je i uveravanje da se takvi incidenti više neće ponoviti.

Napomenuvši da će se u maju održati izbori u Srbiji, ocenio je da će to biti „vreme velike odluke” i podsetio na postojanje razlika, među kojima i oko „suštinskog pitanja – evropske budućnosti Srbije”. Naglasio je, takođe, da izbori „nisu o politici Srbije prema Kosmetu”, jer je „moja zemlja jedinstvena po pitanju Kosova”. „Kosovo će zauvek biti deo Srbije”, ponovio je.

Kritikovao je zatim „pojedine evropske zemlje” zbog uspostavljanja misije Euleks i učlanjenja u „međunarodnu upravljačku grupu” koje bi da primene „Ahtisarijev plan” koji Savet bezbednosti nikada nije usvojio. Založio se još jednom za punu primenu Rezolucije 1244, što podrazumeva da se ne smanjuje jasno definisani mandat Unmika.

U podsećanju na drugu, bolju, evropsku perspektivu Srbije, pozvao se i na nedavnu izjavu predsednika Borisa Tadića. „Privrženi smo i verujemo da pripadamo Evropi koja je suprotnost izolacionizmu, protekcionizmu, strahu, ekstremizmu i ratu… koja nadahnjuje da se razlike rešavaju u skladu s najvrednijim težnjama čovečanstva”, ukazao je Jeremić… I dodao, podrazumevajući razlike u pristupu Kosmetu, da je za žaljenje što se ispostavio jaz…

Ministar spoljnih poslova Srbije uputio je i poziv zemljama koje su priznale Kosovo da preispitaju takvu svoju odluku. Pozvao je takođe druge države da „nam pomognu u odbrani međunarodnog sistema”…

U razgovoru s novinarima, dok je u toku bio zatvoreni deo sednice Saveta,Jeremić je potvrdio da ovaj organ svetske organizacije smatra „pravim i jedinim mestom za rešavanje međunarodnih problema”. I poručioda nisu u pravu oni koji kosovski slučaj izmeštaju izvan tog tela i nastoje da Kosovo neosnovano proglase presedanom koji neće uticati na druge.

-----------------------------------------------------------

Đinđić je pred smrt tražio rešavanje statusa Kosmeta

Vuk Jeremić je večeras u Savetu bezbednosti posebno istakao da je premijer Srbije Zoran Đinđić, mesec dana pre nego što je ubijen, na sutrašnji dan pre pet godina, svetskim liderima poslao niz pisama u kojima je govorio i o budućem statusu i Kosmeta i Srbije u Evropi. Pisao je, nastavio je ministar, o „svojoj viziji Srbije, ponosne na njenu evropsku budućnost” kao i o „važnosti očuvanja našeg identiteta, istovremeno sa širenjem njegovog vidokruga”. Pisao je i da je „najgora mogućnost da se stvari na Kosovu dogode bez našeg učešća, i bez naše objektivne odgovornosti”.

Jeremić je ocenio da su neki pokušali da učine baš to što je po Đinđiću bila najgora opcija. „Ti spoljni činioci su izabrali da žrtvuju regionalne geostrateške prioritete na oltaru ekstremističkih težnji kosovskih Albanaca”, naglasio je ministar spoljnih poslova Srbije.