Strožim zakonom protiv nasilnika

Oštrije kazne za siledžije i silovatelje – povećavanje minimalnih i maksimalnih kazni, ukidanje uslovne kazne za silovanje, ali i uvođenje krivičnih dela seksualnog uznemiravanja i proganjanja, koje posle svih zakonskih procedura treba da počnu da se primenjuju najverovatnije od Nove godine – odgovor su države na učestale zločine. Podsećamo, u samo nedelju dana Srbija je dvaput zanemela pred stravičnim zločinima: u Žitištu, 2. jula, Siniša Zlatić je iz ljubomore, pucajući iz automatske puške, u kafiću „Makijato” ubio bivšu suprugu i još četvoro ljudi, a 8. jula Vladica Rajković u Vratarnici silovao je i ubio trogodišnju Anđelinu. U toku istrage priznao je još jedan zločin.

Kad je borba protiv nasilja u porodici u pitanju, najbitnije je to što će biti pooštrena kaznena politika, smatra Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici.

– Najavljene izmene Krivičnog zakonika učiniće ga efikasnijim. Možemo se nadati boljim rezultatima. Ja sam optimista i očekujem da će svako rešenje biti bolje od ovoga koje smo imali do sada – ocenjuje Stanojevićeva za „Politiku”.

Ona pozdravlja uvođenje novih krivičnih dela: seksualno uznemiravanje i seksualno proganjanje, kao i povećanje maksimalne, ali i minimalne kazne, pre svega za tri krivična dela – obljuba nad detetom, obljuba nad nemoćnim licem i silovanje.

Na vest da će biti formirane specijalizovane policijske grupe, Stojanovićeva kaže da mora proći određeni vremenski period dok sve ne zaživi.

– Specijalizacije su jedno, to je teorija, a šta policajce čeka u praksi, videćemo. Problem je i pitanje broja policajaca u Srbiji, da li će oni moći sve da pokriju – kaže naša sagovornica.

Premijer Aleksandar Vučić u petak je najavio i da će se pristupiti donošenju novih zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i zaštiti od nasilja u porodici, te da će se raditi na boljoj koordinaciji centara za socijalni rad, zdravstva.

– Mi kao savetovalište protiv nasilja u porodici već četiri godine imamo besplatnu advokatsku pomoć žrtvama. Za žrtve mnogo znači da imaju mogućnost da zatraže pomoć advokata, a da ne moraju da plate – dodaje koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici.

Prema njenim saznanjima, nacrt zakona je gotov. Trebalo bi da ide na usvajanje u skupštinu.

– Sezona je leta, pitanje je kako će sve proći. Ali već u septembru ili oktobru možemo očekivati neke promene – dodaje Vesna Stanojević.

Još jedna od najavljenih mera bezbednosti potencijalnih žrtava nasilja je psihosocijalni tretman nasilnika i praćenje njegovog ponašanja. To se do sada u principu nije ni primenjivalo, smatra naša sagovornica.

– Nadam se da ćemo pomoći žrtvama nasilja, ženama koje gube nadu u kontaktu s institucijama sistema. Sve institucije trebalo bi da budu efikasnije, brže i da rade sve što se od njih očekuje – zaključuje Vesna Stanojević.

Zoran Čvorović, profesor kragujevačkog univerziteta, smatra da pooštravanje kaznene politike u borbi protiv različitih vidova nasilja i siledžijstva u porodici i društvu neće doneti ništa ako se ne promene uslovi: jer ima slučajeva u kojima se drastično narušava pravo na suđenje u razumnom roku, ali i nema efikasnih sudskih postupaka.

– Mnogi sudski postupci u vezi s nasiljem završavaju tako što zastare ili tako što se oštro kažnjavanje obesmisli kroz uslovne otpuste, pomilovanja i ostale oblike vanrednog ublažavanja kazne – kaže Čvorović za naš list.

Ovaj profesor pravne istorije smatra da bi trebalo promeniti kulturnu i prosvetnu politiku u društvu.

– Treba izgraditi vrednosni i ideološki sistem koji će zajedno s promenama u kulturi, obrazovanju, medijima, dovesti do toga da se smanji broj ovakvih dela. S kulturom koja je vrednosno i moralno ambivalentna, uz propagiranje nasilja i odsustvo jasne ideološke usmerenosti društva, stvaraju se uslovi da se pojavljuju vršioci ovakvih krivičnih dela – tvrdi Čvorović.