Hrvatski zahtev nema podršku EU
(Фото А. Васиљевић)
Najnovija pretnja iz Zagreba da će povući odluku o otvaranju poglavlja ukoliko se vlast u Beogradu jasno ne odredi da li podržava stav rukovodioca Tužilaštva za ratne zločine Milana Petrovića da Srbija ne namerava da ukine zakon o regionalnoj nadležnosti za ratne zločine na prostoru bivše SFRJ navodno dovodi u pitanje i za danas zakazanu međuvladinu konferenciji u Briselu.
„Politički je veoma bitno da se to desi. Mi smo čvrsto na putu evropskih integracija i politički mislim da bi to bila loša poruka”, rekla Joksimovićeva juče za TV Pink.
Mi smo kriterijume ispunili, tako da me malo zanima šta traži Hrvatska, rekla je ministarka za EU i dodala: „To je pitanje za EU, Evropsku komisiju, da li će da se pridržava onoga što su standardi koje smo ispunili ili će popustiti pod pritiscima zemlje koja ima svoje bilateralne interese.”
Šef Pregovaračkog tima za pregovore s Evropskom unijom Tanja Miščević kaže da će poglavlja danas ipak biti otvorena.
„Posle ovoga, stvari u pregovaračkom procesu nikako ne bi smele da budu iste kao pre otvaranja ova dva poglavlja za pregovore. To je znak da idemo dalje”, ocenjuje Miščevićeva u razgovoru za „Politiku”.
Hrvatska i dalje insistira na zahtevu za promenom zakona o regionalnoj nadležnosti za ratne zločine...?
To je bilateralni zahtev, jer konsenzus da se tako nešto traži od Srbije nije postignut na nivou EU. Podsećam, to je dugo bio predmet razgovora između 27 država članica Unije, s jedne strane, i Hrvatske, s druge strane. I nije takav dogovor postignut, prosto zato što nema prava u ovoj oblasti u EU, kao i zbog toga što znatan broj država članica na isti način kao Srbija reguliše nadležnost za procesuiranje ratnih zločina. Od početka smo tvrdili da je to pitanje za bilateralne razgovore, pa će, nadam se, u tom kontekstu razgovori biti i nastavljeni.
Zašto je važno da otvorimo poglavlja 23 i 24?
Poznato je da su ova dva pregovaračka poglavlja, koja se odnose na reformu pravosuđa i osnovna prava, odnosno na pravdu, slobodu i bezbednost, svojevrsni ključ procesa pristupanja, jer usklađivanje u tim oblastima treba da omogući sve ono što će državu koja stremi ka EU postaviti na čvrste noge: nezavisno pravosuđe, koje će brzo rešavati predmete bez bilo kakvog uplitanja, nizak nivo korupcije, suzbijanje organizovanog kriminala, bezbednije državne granice...
S obzirom na to da Srbija planira da do 2019. godine završi pregovore o članstvu s EU – koji su zvanično pokrenuti 21. januara 2014, a do sada su otvorena dva poglavlja, o normalizaciji odnosa s Kosovom i finansijskoj kontroli – predstoji joj mnogo izazova u oblastima obuhvaćenim poglavljima 23 i 24. Za njih je EU posle otvaranja pregovora sa Srbijom stavila do znanja da su, pored zahteva za normalizaciju odnosa s Kosovom, prioritetna. Zna se i da će napredak u pregovorima u celini zavisiti od napretka u oblasti vladavine prava. Ne bude li dovoljno napretka u usklađivanju i primeni propisa i standarda, moguće je da se zaustave pregovori i u drugim poglavljima.
Za poglavlje 24 postoji obimno evropsko zakonodavstvo, ali poglavlje 23 je, kako se često ističe, „fluidno”, jer postoje različiti „modeli” u EU i više se odnosi na standarde i dobre prakse, te praktično zahteva ispunjavanje političkih kriterijuma.
Kako će, ukoliko ne bude odložena, izgledati današnja konferencija?
Model je uobičajen. Postoji scenario za međuvladine konferencije, na kojima je EU predstavljena od strane države predsedavajuće (u ovom slučaju Slovačke), a tu je i visoki predstavnik Evropske komisije. Na konferenciji učestvuju i predstavnici država članica, najčešće njihovi ministri spoljnih poslova. EU tada predstavlja svoju pregovaračku poziciju, a Srbija i njen šef delegacije, u ovom slučaju premijer Aleksandar Vučić, predstavlja svoju pregovaračku poziciju. Dogovaramo da smo saglasni jedni s drugima u stavovima kako bi pregovori o ova dva poglavlja bili otvoreni.
Šta očekuje Srbiju u tim pregovorima, koji će biti najveći izazovi?
Kad je reč o konkretnim merama, one će se odnositi na jačanje institucionalnih kapaciteta i zapošljavanje novih ljudi koji treba da ostvare ove velike reforme, u uslovima kad je to zabranjeno.
Ako izazove posmatrate kroz principe, najteže će biti dokazati da imate nezavisno, nepristrasno i profesionalno pravosuđe, jer to ne zavisi samo od onoga što piše u zakonima, nego mnogo više od stvarnosti. Kako ćete dokazati uspešnost borbe protiv korupcije ako je percepcija korupcije takva kakva jeste? Istovremeno, imam i odgovor: to se može dokazati kroz jasne primere, broj rešenih slučajeva, zadovoljstvo građana pravosuđem, koje treba da bude potpuno drugačije, smanjenjem broja meseci ili čak i godina, koliko traju sudski sporovi. Dakle, sve su to stvari koje su izazovi, ali i koje vrlo jasno mogu da se pokažu, zapravo, korist od čitavog procesa.
A kad je reč o promenama Ustava na koje je Srbija pozvana?
Potpuno je drugačije. Srbija je predložila da prve izmene Ustava, koje se odnose upravo na pitanja pozicioniranja nezavisnosti pravosuđa, zaštite prava i slično, budu završene do kraja 2017. godine.
Tu se, dakle, ne misli i na izmenu Preambule?
Ne. Koje su izmene u pitanju – vrlo jasno znamo. To su izmene koje je Venecijanska komisija 2006. godine, kad je komentarisala Ustav Srbije, predložila kao manjkavost, pre svega u vezi s pravosuđem, ulogom nezavisnih tela, zaštitom ljudskih prava... Nije se bavila Preambulom.
Pregovori njima počinju i završavaju se
Iskustvo zemalja koje su ranije ušle u EU pokazalo je da je stvarni napredak u oblastima o kojima se pregovara u poglavljima 23 i 24 teško dostižan, pa su, recimo, Bugarska i Rumunija morale da budu stavljene pod mehanizam nadzora i nakon što su postale članice. Zato je EU kasnije i donela odluku da se ova poglavlja otvaraju među prvima i zatvaraju na kraju pregovora, a prva zemlja na koju je ovakav pristup primenjen bila je Crna Gora, koja je pregovore otvorila 2012.
Poglavlje 23 – Reforma pravosuđa i osnovna prava, i poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, nekada su bila zajedno, a razdvojena su prvi put u pregovorima sa Hrvatskom.