Još jedna lepa slika Niša

Niš – O gostoprimstvu građana Niša odavno se nadaleko zna. Svakome ko deo vremena provede u carskom gradu, kao turista ili na proputovanju, zauvek u sećanju ostaju brojne istorijske i kulturne znamenitosti, ali još više obični ljudi otvorenog srca i niški specijaliteti i đakonije. S osmehom na licu, i pored mnogo težeg života i većeg siromaštva nego u drugim krajevima naše zemlje, Nišlije su uvek spremne da sve od sebe daju kako bi se njihovi gosti, znani i neznani, prijatno proveli u njihovom gradu i iz Niša poneli lepe uspomene.

U poslednjih dvadesetak dana Nišlije su se u najlepšem svetlu pokazale i u poštenju. Dvoje stranaca i jedan naš čovek, Srbin koji duže od dve decenije živi u inostranstvu, tokom boravka u gradu na Nišavi imali su veliki maler da izgube novac i lične stvari.

Gospođa iz Danske nedavno je, tokom Internacionalnih horskih svečanosti, po završetku koncerta u Gradskoj tvrđavi otišla u hotel u kojem je odsela i tek tada primetila da je u žurbi zaboravila pored sedišta na Letnjoj pozornici tašnicu s pasošem i novcem. Vratila se taksijem u tvrđavu, ali njenih stvari tamo nije bilo. Sutradan je, ispričala nam je, doživela veliku prijatnost – kad je došla u restoran na doručak prišao joj je mladi Nišlija i, pruživši joj tašnicu, upitao je da li je to što je doneo njeno. Dankinja je na trenutak bila zbunjena, a onda otvorila tašnu i videla da je u njoj bilo baš sve – i pasoš, i avionska karta, i novac. Zahvalila je mladiću, pozvala ga da sedne i ponudila mu nagradu. Mladi Nišlija se samo nasmejao i rekao da ništa ne treba, okrenuo se i otišao.

Slično se dogodilo italijanskom biznismenu koji službeno boravi u mestu pored Niša i koji je u niškom podzemnom prolazu nedavno razgledao prodajne objekte. U jednom lokalu za prodaju aparata mobilne telefonije kupio je novu bateriju za svoj mobilni uređaj. Platio je, uzeo kupljeno i svoju torbicu i otišao, ali je na pultu u prodavnici zaboravio novčanik s novcem i platnim karticama. Ko zna kada bi Italijan primetio da mu nema novčanika i gde ga je zaboravio, da ga u šetačkoj zoni iznad tržnog centra nije sustigla, prepoznala i zaustavila devojka koja radi u prodavnici. Predala mu je novčanik i sačekala da proveri da li je u njemu sve. Zahvalio je ovaj gost Niša, pokušao da zaustavi devojku u nameri da joj se nekako oduži za vraćeni novčanik, ali je ona samo mahnula rukom, nasmejala se i vratila na posao.

Ipak, najveću pažnju ovog leta po svom poštenju privukla je Danica Đorđević, dvadesetčetvorogodišnja radnica kafića u niškom „Kazandžijskom sokačetu” – pre desetak dana, bio je petak popodne, u objektu gde ona radi kao konobarica u velikom društvu za stolom sedeo je i naš poslovni čovek koji duže od dve decenije radi i živi u Frankfurtu u Nemačkoj. Posle višesatne sedeljke on i ostali gosti su otišli, a ona je, pospremajući kafić, pronašla veliku torbu. Upitala je goste za susednim stolom da li je to možda torba nekoga od njih, a kada su oni odgovorili odrično, pozvala je vlasnika kafića i torbu su odneli do kancelarije. Pronašli su u torbi pasoš ovog biznismena i odmah otišli do adrese iz pasoša. U kući na toj adresi nije bilo nikoga.

Gazda kafića i radnica su i u subotu pre podne pokušali da pronađu vlasnika torbe, prepune novca, dinara i evra, ali i brojnim ličnim i poslovnim dokumentima, ali ni tada nisu uspeli. U ponedeljak pre podne vlasnik torbe Nebojša V. konačno se pojavio u „Kazandžijskom sokačetu”, kako je ispričao, u nameri da prepozna ugostiteljski objekat u kojem je bio nekoliko dana ranije s prijateljima i poslovnim partnerima. Dok je šetao pored brojnih kafića, prišao mu je vlasnik objekta gde je zaboravio torbu i uveo ga u svoju kancelariju. S gazdom kafića popio je kafu i sve što je bilo u torbi mu je vraćeno. Uporan je bio da nagradi Danicu, ali su i ona i vlasnik objekta to odbili. Danica je samo usput rekla „da bi opet i da će uvek postupiti isto”.