Evropski odjeci napada u Nici

Masakr u kome je Muhamed Bulel (31) kamionom usmrtio 84, a povredio više od 100 ljudi na „Engleskoj promenadi” u Nici treći je teroristički napad izveden na teritoriji Francuske u proteklih 18 meseci. Posledice napada, pored broja nastradalih i posejanog straha, nesagledive su: od produžavanja vanrednog stanja u Francuskoj na još tri meseca do najave pojačavanja graničnih kontrola i još intenzivnijeg angažovanja Pariza u ratnom teatru na Bliskom istoku. Zato nimalo ne čude burne reakcije i kritike, od onih koji upiru prstom u bezbednosne propuste francuskih službi (terorista je punih devet sati bio parkiran na ulici pre nego što je krenuo u pokolj, uz lakonsko objašnjenje dato policiji da dostavlja sladoled), do konspirologa koji u tajmingu napada nalaze „neoboriv dokaz” da je događaj isceniran kako bi vanredno stanje u Francuskoj bilo produženo barem do predsedničkih izbora 2017. godine.

Manji broj komentara usmeren je u spoljnom pravcu: ka osnovnoj kontradiktornosti francuske antiterorističke politike koja, umesto da što efikasnije od napada štiti građane na svojoj teritoriji, većinu napora usmerava van nje – na asistiranje američkom intervencionizmu u Siriji i Iraku. To je time spornije što način atentata kamionom više nosi „rukopis” Al Kaide nego Islamske države (ID) – „rukopis” koji je viđen puno puta na ulicama Bagdada i Faludže i propagiran u ime Bin Ladena u časopisu „Inspajer” još 2010. godine. Očigledno je da je ID, nakon prilično indikativnog oklevanja, samo prestiža radi preuzela odgovornost za napad u Nici. Ovo je donelo pravo medijsko olakšanje na Zapadu, jer nije uputno u ovaj događaj mešati Al Kaidu, čije vojno krilo u Siriji, Nusra front, Zapad svrstava u „umerenu opoziciju” Asadu i posredno ga podržava.

Još je manji broj očiju uprt u posledice koje napadi u Nici izazivaju na prostoru EU. Zločinački akt izazvao je zgražavanje i unisone izjave saučešća Francuskoj širom kontinenta. Na francuski zahtev, ministri država članica EU sastali su se juče u Evropskom savetu kako bi formulisali zajedničku agendu borbe protiv terorizma, odnosno ID. Međutim, iza izjava punih solidarnosti i jedinstvenog nastupanja, pojedine evropske države odmah su počele da povlače unilateralne poteze kako bi se same što bolje zaštitile, ne mareći za sveevropske posledice svog zatvaranja. Nemačka, Španija i Italija su prve podigle bezbednosne kapacitete svojih vojnih i policijskih snaga i pojačale kontrolu graničnih prelaza. Očigledno izvlačeći pouke iz posledica francuskog žrtvovanja dela sopstvenog obaveštajno-bezbednosnog aparata zarad stvaranja onog evropskog, države koje se nisu povele za Francuzima već su očuvale svoje bezbednosne kapacitete sada teže da ih koriste u punom obimu, ne mareći puno za evropski komitet za borbu protiv terorizma, niti za važeće evropske propise. Kao i prilikom eskalacije migrantske krize krajem prošle godine, Uniji ponovo preti raspad Šengenskog sporazuma, jednog od njenih najvažnijih dostignuća. Deklaratorno jedinstvene u borbi protiv terorizma, članice EU imaju različite interese i različite poglede na niz ključnih pitanja, uključujući tu i odnose prema islamskom svetu. Zajednički im je strah od novih terorističkih napada i svest da ništa više neće biti kao što je bilo do nedavno, kao i uverenje da će život u Evropi još dugo morati da teče pod ovim bremenom.

Napad u Nici će značajno uticati na pravac postojeće debate u EU o povećanju bezbednosne i vojne saradnje. U nedeljama posle „bregzita” Francuska i Nemačka su intenzivirale diskusije o daljim vidovima evropske federalizacije. Fokus pažnje je bio usmeren na čuvanje spoljnih granica Unije i jačanja bezbednosnih struktura. Međutim, novi napadi su ove planove preusmerili u pravcu dodatnog francuskog angažmana na Bliskom istoku, pri čemu Francuzi sada traže da se u slične aktivnosti uključe i druge zemlje EU koje su se tome opirale. Umesto jedinstvene kontrole granica i stvaranja antiterorističke strategije, zemlje članice su posegnule da štite sebe i svoje unutrašnje granice. Klima stvorena napadom u Nici, puna straha od imigranata i terorista, nepovoljna je po nastavak planova čak i o parcijalnim vidovima daljeg evropskog udruživanja: društvena polarizacija se intenzivira i jačanje antisistemskih evroskeptičnih partija poprima razmere koje mogu ne samo da zapreče dalju transformaciju EU, već i da ponište njeno postojanje. Nestabilnost, interesna suprotstavljenost članica i nemogućnost da se stane na put izazovima, savršeno odgovaraju nekim krugovima u Vašingtonu koji žele da je trajno zadrže Evropu pod svojim vojnim okriljem, da joj nametnu Transatlantski trgovinski sporazum (TTIP) i podvrgnu je svojim korporativnim i finansijskim pravilima. Na taj način, misle oni, Stari kontinent će se dugotrajno pretvoriti u njihovu prikrivenu, mada efektivnu „low-cost” a „high-tech” koloniju koja bi ponovo služila kao tampon zona prema Rusiji u farsičnoj reprizi Hladnog rata.

Viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije