Priča o nepredvidljivoj budućnosti

Ono što se možda pritajilo u podsvesti svih nas, Radovan Lazarević, dugogodišnji novinar i urednik „Politike”, u upravo objavljenom romanu „Švapski paket” (izdavač: „Čigoja štampa”), izvlači na površinu, suočava nas s pritajenim, licem u lice.

Da li bi se ovovremena seoba naroda, kojoj se završetak ne nazire, mogla prelomiti i preko leđa Srbije i njoj sličnih zemalja evropskog jugoistoka i istoka? Mogla bi, piše Lazarević. Da li bi se Nemci, na krilima narasle ekonomske i političke moći, ponovo mogli spustiti na vojvođanske oranice s kojih su proterani 1945? Mogli bi, kaže Lazarević. Da li bi se u paketu s tim nemačkim kapitalom na srpski deo panonske ravni mogle spustiti i hiljade azijskih i afričkih migranata, do tada nastanjenih u Nemačkoj? Mogle bi, piše Lazarević. Da li bi ovi procesi mogli ubrzati ionako masovno iseljavanje obrazovanijeg i mlađeg dela stanovništva Srbije? Mogli bi, piše Lazarević. Da li bi to alave, korumpirane, sebične, nesposobne i nestručne vlasti u Srbiji (čast izuzecima) mogle da zaustave? Ne bi , piše Lazarević. Konačno, da li Srbija, korak po korak, ide ususret definitivnim nestajanju s geografske karte, a srpski narod u zagrljaj sudbini lutajućeg naroda bez zemlje matice? Ide, poručuje Lazarević, mada ostavlja i tračak nade da ishod i ne bi morao da bude baš fatalan.

Sve ove uznemiravajuće apokaliptičke poruke Lazarević vešto izvlači ispod plašta ljubavne priče i nostalgičnog putovanja glavnog junaka romana kroz vreme i prostranstva svoje mladosti čineći tako ovo štivo, uprkos težini poruka koje nosi, lako čitljivim i prijemčivim. Nemoguće je pročitati ovu knjigu, a ne zamisliti se i ne zgroziti pred neizvesnošću sutrašnjice. Lazarevićev roman je, kako stoji u njegovom podnaslovu – „predvidljiva priča o nepredvidljivoj budućnosti”.