Srbija može da plati penale za ruski kredit

Ukoliko do kraja 2017. godine Srbija ne povuče svih 800 miliona dolara ruskog kredita, poreski obveznici platiće penale zbog toga što naša zemlja nije bila u stanju da potroši novac koji je pozajmila.

Prema ugovoru koji su 11. januara 2013. potpisali tadašnji srpski ministar finansija Mlađan Dinkić i njegov ruski kolega Anton Germanovič Siluanov, na iznos nepovučenih sredstava plaćaju se penali u iznosu od jedan odsto.

To je regulisano članom dva ovog ugovora u kome se nedvosmisleno navodi da „nakon isteka perioda raspoloživosti kredita srpska strana u roku od 30 kalendarskih dana uplaćuje ruskoj strani proviziju za davanje kredita u visini od jednog procenta iznosa kredita koji ne iskoristi srpska strana”.

Prema podacima Ministarstva finansija, zaključno sa poslednjim danom juna ove godine, Srbija je povukla tek 162,1 milion dolara. „Politika” je juče, pozivajući se na nezvanične izvore, objavila da je do kraja maja ove godine povučeno ukupno 127 miliona dolara. To potvrđuje i mesečni izveštaj Uprave za javni dug, koji je javno dostupan dokument na sajtu ove institucije. To znači da je u periodu od kraja maja do kraja juna Srbija povukla dodatnih 35 miliona dolara. U svakom slučaju, to je tek petina ukupno odobrenog iznosa kredita koji su dogovorili bivši predsednik Boris Tadić i njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev još u oktobru 2009. godine. Pregovori o ruskom kreditu trajali su više od tri godine. Razgovore je započela vlada Mirka Cvetkovića, a završila vlada Ivice Dačića, u vreme dok je Dinkić bio ministar finansija.

Ukoliko bi Srbija nastavila da ovako sporim tempom povlači odobrena sredstva, poreski obveznici mogli bi posle 1. januara 2018. godine da plate penale i do šest miliona evra. Zbog toga srpsko i rusko ministarstvo finansija pregovaraju o produžetku rokova za povlačenje ovih sredstava. Da li će to prolongiranje biti i odobreno zavisi od ishoda ovih razgovora. Ugovorom je bilo predviđeno da se sredstva povuku u narednih pet godina, odnosno do kraja 2017. godine.

Posle pisanja „Politike” o nepovlačenju novca iz ruskog kredita za Tanjug je juče, iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, rečeno da se kredit realizuje bez ikakvih problema i da je do sada ugovoreno 700 miliona dolara, od ukupno 800 miliona za razvoj železnice, a njegov rok biće produžen za četiri godine odnosno do kraja 2021. zbog gradnje složenih objekata na pruzi Stara Pazova – Novi Sad.

Ono što nezvanično može da se čuje jeste da je u Ministarstvu finansija bilo predloga da se ovaj ugovor o ruskom kreditu raskine. Pri tom, kako saznajemo problem nije bila kamata, već nedostatak projekata. U Zakonu o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju ruskog kredita navodi se da je godišnja kamatna stopa 4,1 odsto. U vreme kada je kredit dogovaran (kraj 2009. godine), to jesu bili povoljni uslovi. Srbiju je tada zapljusnula globalna finansijska kriza, pa se zaduživala po kamatnoj stopi u proseku od 7,5 odsto. U to vreme građani su u panici iz banaka sa štednje povukli oko milijardu evra. Kasnije je taj novac, merama vlade kojima se osiguravaju štedni depoziti u iznosu do 50.000 evra, vraćen u banke. Takođe, vlada Mirka Cvetkovića razmatrala je mogućnost da od Međunarodnog monetarnog fonda zatraži stendbaj aranžman. Dakle, u to vreme to je bio politički, a ne klasični komercijalni kredit. Takođe, dogovoren je i grejs period, odnosno poček od četiri godine tokom kog Srbija ne bi plaćala kamatu. Nakon toga, tekao bi rok otplate koji traje 10 godina.

U međuvremenu, okolnosti na međunarodnom finansijskom tržištu su se potpuno promenile. Sada se čak i zemlje sa lošim rejtingom, poput našeg, na tržištu zadužuju po kamatama koje su blizu nule. Novac na finansijskom tržištu gotovo da nikad nije bio jeftiniji. Srbija je kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata dobila po kamati od dva odsto, tako da, u sadašnjim okolnostima, taj kredit više nije povoljan.

Ruskim kreditom finansira se pet projekata. Ugovorom o zajmu predviđeno je da Rusija obezbedi 800 miliona dolara za finansiranje 85 odsto projekata. Preostalih 15 odsto obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije.

Prvi projekat je rekonstrukcija železničkog Koridora 10, koji se odnosi na šest deonica (tri južne i tri severne). Time bi trebalo da bude obnovljeno 112 kilometara pruge. Prema našim informacijama, obnova pruge na severu zemlje prilično dobro ide, a projekat vredi oko 90 miliona dolara. Posao podrazumeva menjanje postojećih šina.

Drugi projekat koji se trenutno radi je pruga Beograd–Pančevo, koja vredi 90 miliona dolara. Reč je o rekonstrukciji postojećeg i izgradnji drugog koloseka, na kojima su radovi počeli krajem aprila 2014. godine i trebalo bi da budu završeni u novembru ove godine.

Treći projekat je nabavka vozova za koji je planirano 100 miliona dolara i do sada je isporučeno njih 27. Na kraju 2015. godine bilo je povučeno tek 13,5 miliona dolara.

Ruskim kreditom biće finansirana i pruga Beograd–Bar u iznosu od 80 miliona dolara. To se radi u dve faze. Prva je Vreoci–Valjevo, koja je tek počela. Druga faza (Resnik–Valjevo) počela je krajem prošle sedmice.

Ruskim parama delimično se finansira i pruga Beograd–Budimpešta. Za tu svrhu izdvojeno je 450 miliona dolara (jedan deo obezbeđen je i iz srpskog budžeta). Ostatak sredstava treba da se obezbedi preko kineskog kredita. Ruskim parama finansira se deonica Stara Pazova – Novi Sad, za koju je prošlog petka potpisan ugovor, a do kraja 2015. godine bilo je povučeno tek sto miliona dolara.