Gulen testira američko-turske odnose

Posle pokušaja vojnog udara u Turskoj odnosi Ankare i Vašingtona su se našli na novom ispitu. Dve zemlje već duže vreme ne mogu da nađu zajednički jezik oko krize u Siriji i Egiptu, a sada je u prvi plan izbio Fetulah Gulen, koga u Turskoj optužuju da stoji iza nedavnog pokušaja obaranja vlade i traže njegovo izručenje.

„Kao naš prijatelj i strateški partner, Amerika mora da nam preda određenu osobu iz Pensilvanije”, kaže predsednik Redžep Tajip Erdogan. Turska je već uputila zahtev za izručenje Gulena, koji od 1999. godine živi u SAD.

U ovom času nije jasno kakav će biti odgovor američkih vlasti. Ukoliko Bela kuća ne prihvati turski zahtev, to će bez sumnje još više opteretiti odnose dve zemlje koje u poslednje vreme ne mogu da se dogovore oko rešavanja mnogih problema u regionu.

Šef diplomatije Mevlut Čavušoglu pozvao je Vašington da ne odugovlači sa ekstradicijom tog inače zagonetnog verskog propovednika, koji kao pustinjak živi u jednom malom mestu u Pensilvaniji.

„Ako hoćete, vi to možete da uradite za kratko vreme”, izjavio je on i potvrdio da je Turska prihvatila predlog SAD da se formira zajednička komisija koja će razmrsiti taj slučaj.

Turska i Amerika su 1981. godine potpisale sporazum o ekstradiciji kriminalaca, ali pitanje je da li će se primeniti u ovom slučaju. Taj dokument se odnosi na izvršioce krivičnih dela za koja su u dve zemlje predviđene kazne od najmanje godinu zatvora.

Od izručenja su, međutim, izuzeti politički delinkventi i pitanje je da li bi to moglo da se odnosi i na Gulena koji je 2013. godine iskopao ratne sekire sa svojim nekadašnjim saveznikom Erdoganom pošto je odlučio da mu zatvori škole u Turskoj.

U intervjuu TV mreži Si-Bi-Es Gulen je odbacio optužbe da stoji iza puča i naglasio je da će ako to SAD žele – napustiti zemlju.

On inače smatra da je puč režirao Erdogan kako bi to iskoristio da učvrsti svoje pozicije. Gulen u Turskoj i više od sto zemalja sveta ima svoje škole, univerzitete, medije u kojima se vrte milioni dolara.

U Vašingtonu kažu da će razmotriti zahtev Turske, ali, kako pišu tamošnji mediji, Gulen najverovatnije neće biti izručen pošto Ankara nije dostavila valjane dokaze koji potvrđuju njegovu krivicu.

On navodno već duže vreme uživa podršku Centralne obaveštajne agencije (CIA). Ako je tačno, to bi moglo da bude presudno.

Kako će se završiti dvoboj danas dvojice najmoćnijih Turaka, Erdogana i Gulena, to će se tek videti. Ali, ukoliko odgovor bude negativan, to će sigurno još više opteretiti odnose Obame i Erdogana.

U Ankari se poslednjih dana iznose sumnje da je Amerika „imala određenu ulogu” u neuspelom puču. Na to je bez iznošenja pojedinosti prvi upozorio ministar rada Sulejman Sojlu, koji je, kažu, veoma blizak šefu turske države.

U Vašingtonu su odmah odbacili te sumnje.

„Te insinuacije i javne tvrdnje o bilo kakvoj ulozi SAD u propalom puču u Turskoj su u celini lažne i štetne po odnose dve zemlje”, preneo je Stejt department reči državnog sekretara Džona Kerija. U Vašingtonu naglašavaju da podržavaju demokratski izabranu vladu Turske i izražavaju spremnost da sarađuju u sprovođenju istrage kako bi se otkrili vinovnici nedavnog puča.

I šef države Erdogan je u jednom intervjuu rekao da su „neke zemlje možda imale određenu ulogu u neuspelom udaru”. On se, međutim, tu zaustavio.

Iranski mediji su osumnjičili Saudijsku Arabiju i Katar, ali su to u Ankari odlučno demantovali. „To su nama bratske i prijateljske zemlje”, rečeno je u MIP-u.

Turska i SAD, strateški saveznici u NATO-u, već duže vreme ne mogu da nađu zajednički jezik oko krize u Siriji i Egiptu. Vašington podržava prokurdsku Partiju demokratske unije, koja se istinski bori protiv džihadista. Za Ankaru oni su teroristi isto kao i Radnička partija Kurdistana (PKK), Al Kaida, Front nusra, Islamska država (ID).

Slično se dešava i u Egiptu: za razliku od Vašingtona Erdogan i dalje podržava svrgnutog predsednika Muhameda Mursija i pokret Muslimanska braća sa kojim njegova islamistička Partija pravde i razvoja (AKP) ima „bratske odnose”. Erdogan još ne želi da vidi predsednika Sisija koji je izveo vojni udar u Kairu.

Turska i Amerika su, bez obzira na nesporazume, osuđene na saradnju jer imaju strateške interese koji se manje-više podudaraju na Bliskom istoku, Kavkazu i na Balkanu. Ankari je u tom godinama nestabilnom području potrebna podrška NATO-a odnosno SAD. Americi je s druge strane neophodan jak saveznik, kao strateška tampon-zona, između Rusije, Irana i Bliskog istoka.