Te noći je nebo palo na nas

Staro Gracko – „Ovde su ih skupili na gomilu, bile su tu neke rupe u zemlji, krv je bila još sveža kad smo došli... Eno, tu niže, niz polje, dečak Janićijević je ubijen, bila je pšenica u njegovoj prikolici i na njoj krv. Onda, malo gore, bio je deo tela, skupili smo ga, zakopali. Mislili smo da se vratimo, da ga sahranimo, kad nam Kfor vrati mrtve. Pomeli smo se i nismo se vratili, ne znam gde je danas to mesto, počupali su neko trnje koje je bilo pored njive”, govori Dragan Torbica iz sela Staro Gracko kod Lipljana, na žitnom polju gde je masakrirano četrnaest mirnih seljaka.

Dok sedamnaest godina kasnije stoji između pravilnih redova strnjike na požnjevenom polju, Dragan pamti svaki detalj, gde je ko od pobijenih žetelaca bio, ko je gde pogođen. On ne govori rečenicama nego slikama. Odveli su ga u bolnicu na prepoznavanje, posle su oblačili mrtve i sve se pretvorilo u bol.

Idila, šumica, blago zatalasano polje i jake boje ovog mesta u potpunoj su suprotnosti s iskustvom njegovih meštana koji više, većinom, ne obrađuju zemlju, pogotovo ne ovde.

„Iz ove šume su došli, ona je u vlasništvu Zećirovića iz sela Alaš. Tog dana je jedan Albanac čuvao stoku ovde i on je video ubice, ranije je radio kao stražar u zadruzi. Njega su kasnije našli u mrtvog u istoj ovoj šumi, bio je naslonjen na drvo. Šta mu je bilo ko će znati”, priča Torbica, čiji se otac s Korduna doselio na Kosovo, odmah iza Velikog rata.

Razrovani put pokazuje kako iz sela na ovu stranu niko ne dolazi, a na samom ulazu nezavršena kuća pobijene braće Rada i Jovice Živića, provaljenog krova i pusta.

„Njihova majka Ljubica je heroj. Kako se ona nosila s bolom, niko je nije čuo da je zakukala, čak ni te noći kad je nebo palo na ovo selo i kad se čuo lelek kroz onu tišinu”, govori Dragan.

Tišina, muk i očaj od tog trenutka postali deo su života. Mesec i po dana pre ubistva žetelaca NATO bombe usmrtile su četvorogodišnju devojčicu Draganu Dimić i još četvoro meštana. Onda je došla potpuna izolacija, ubistvo Milijane Marković 2004. godine, a Gracko je istinski živelo samo na dan parastosa. Izmenjali su se strani i domaći političari, vojni komandanti, obećavali su, počev od prvog šefa Unmika Bernara Kušnera, da će prevrnuti svaki kamen i pronaći počinioce. Međutim, od tada do danas nije napravljen ni najmanji korak da se ubice pronađu.

Pronalazak zločinaca glavni je zahtev svih koji su govorili na parastosu koji su juče, ispred spomen-ploče u centru sela, služili sveštenici Eparhije raško-prizrenske.

„Žrtve izazivaju divljenje, izazivaju strahopoštovanje kao prema svetima, jer oni i jesu sveti mučenici koji su stradali samo zato što su druge vere, zato što su od drugoga naroda”, rekao je u besedi lipljanski paroh, otac Srdan Stanković.

Damjan Jović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, rekao je „da su nas nastradali meštani ovog sela zakleli da nikada ne napustimo ovo parče srpske zemlje”.

Podsetimo, „Politika” je pre nekoliko godina došla u posed NATO dokumenata iz kojih se vidi da je jedinica OVK „Fortuna” organizovala i izvršila napad na Staro Gracko. Britanski istražitelji su jasno i precizno otkrili kako počinioce – tako i komandni lanac koji ide do samog vrha OVK. Glavni čovek OVK Hašim Tači, sadašnji predsednik Kosova, položio je, pre nekoliko dana, venac na spomenik ubijenim žeteocima i žrtvama.

„Nepoželjan je ovde, i ovi koji su znali nisu hteli ni da izađu, što je i normalno, jer da se zna ko je ubica i da se on slobodno šeta. Možda je i sad ovde, ali kome da se požalimo? Molimo boga svaki dan da preživimo jer nas nema šaka jada”, kaže Snežana Đekić kojoj je stradala uža familija.

Obeležavanju godišnjice od ubistva prisustvovali su i predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, lokalni srpski predstavnici, funkcioneri Vlade Kosova i opštine Gračanica, kao i poslanik crnogorskog parlamenta Milan Knežević.

Četrnaest žrtava

Na jučerašnji dan, pre sedamnaest godina, na svojim njivama tokom žetve, ubijeni su: Milovan Jovanović, Jovica i Rade Živić, Andrija Odalović, Slobodan, Mile, Novica i Momir Janićijević, Stanimir i Boško Đekić, Saša i Ljubiša Cvejić, Nikola Stojanović i Miodrag Tepšić.

Rafalima na Srbe koji su posetili manastir Binač

Na Srbe koji su čistili manastir Arhangela Gavrila kod Vitine juče su ispaljena dva rafala iz automatskog oružja. U napadu niko nije povređen, a dvadeset Srba se nakon napada razbežalo.

„Bili su danas da čiste crkvu, pošto bacaju smeće na crkvu i ruševine. Ja sam ih poslao. U dva navrata su pucali, iz blizine s dva rafala. Prijavili smo policiji da ćemo ići da spremimo manastir, za slavu, ali oni ništa ništa uradili i nisu obezbeđivali Srbe. Svaki put upozoravam, ali to je uzalud, kažem bacaju smeće, ali ništa od toga”, rekao je za „Politiku” sveštenik iz Vitine Zvonko Kostić  Ž. R.