Grci sve manje letuju

Od našeg dopisnika

Atina – „Letujmo u Atini” poziv je koji ovdašnji mediji sve češće upućuju sunarodnicima, naročito Atinjanima. Kriza je kao nikada do sada udarila po džepu i primorala Grke da menjaju navike i da, umesto na ostrvima i letovalištima širom zemlje, godišnji odmor provode u glavnom gradu.

Od gotovo hiljadu anketiranih, samo 174 će ići na „pravo” letovanje. U 77 odsto slučajeva uzrok su finansijski problemi jer je četvoročlanoj porodici za desetak dana potrebno najmanje 2.550 evra. Većina, njih 42 posto je, tako, odmor svela na četiri dana i to u privatnom smeštaju. Samo 22 odsto anketiranih je u stanju da plati hotelski smeštaj osrednje kategorije, a dvadeset dana odmora sebi može da priušti samo jedan procenat Grka.

Ekonomske kriza koja je ove godine najočiglednija promenila je navike Grka za koje je letovanje bilo „zakon”. Podrazumevalo se do krize, bar jednom u toku sezone, otići na Mikonos, naročito za mlađi deo populacije, imućne, pripadnike estrade. Poslednjih godina ovo ostrvo postaje preskupo za običan svet, ali su ga napustili i pripadnici VIP populacije koji, takođe, moraju da štede. Preselili su se na Naksos, Paros, ove sezone u Porto Heli na Peloponezu, tek toliko da budu viđeni, slikani za grčku žutu štampu. Među njima je sve manje TV lica koja bi ovog leta mogla da ostanu bez angažmana jer mnogi kanali gube nacionalnu frekvenciju, gutaju ih dugovi.

Grčka je uvek bila puna anomalija pa je, tako, u njoj trenutno najskuplji evropski hotel u kome je noć 1.800 evra. Luksuzni „Amanzo” u Kranidiju kod Porto Helija je skuplji od noćenja na Kapriju, Siciliji, na Francuskoj rivijeri. Grčki pevač Remos, krajem jula, samo jedno veče peva sa čuvenim sastavom „Džipsi Kings”u klubu na Mikonosu po ceni od hiljadu evra za ulaznicu koja je konzumacija za ne previše egzotičnu večeru.

Statistike pokazuju da turizam ove godine neće spasti Grčku jer su migrantska kriza i novi porezi, pre svega PDV od 24 odsto, smanjili i visoke cene u boljim hotelima. Samo u prvom kvartalu, beleži se pad od 6,2 odsto ili preko sto deset hiljada turista manje iz evropskih zemalja. Međutim, raste broj ruskih i kineskih turista ali i gostiju iz Turske koji opsedaju grčka ostrva.

Migrantska kriza je najveći udarac za grčki turizam, posebno za ostrva kao što su Lezbos, koji je primio najveći broj izbeglica, ili Kos, koji je tužno prazan ovog leta. Strani gosti ne žele da u svom okruženju imaju prihvatne centre za migrante pa su mnoge agencije otkazale svoje ranije ugovorene aranžmane. Na Lezbosu je bukiranje redukovano za 90 odsto, 40 procenata čine otkazani aranžmani, broj čarter letova smanjen je za gotovo 70 odsto!

Lezbos traži pomoć od Atine i vlade i poručuje da, s obzirom na trenutnu situaciju s turistima, činjenicu da ih turoperatori smatraju „crnim ostrvom” i na nove poreze koje je uvela Ciprasova vlada, neće biti u stanju da preživi zimu.

Atina se na svoj način bori za svakog turistu, domaćeg i stranog! Iako se po punim turističkim autobusima ponekad učini da je glavni grad Grčke pun turista, hotelijeri poručuju da je to varka, da se treba svim silama boriti da Atina, kako kažu, ne postane „izgubljena turistička destinacija”!

Planirate put u Atinu? Dovoljno je da upotrebite telefon i počnete rezervisanje, koristeći novu platformu Trip2Athens. com. Ideja je bila da se potencijalnim gostima ponude informacije na sedam jezika, uključujući ruski i kineski, omogući da do detalja isplaniraju svoje putovanje od smeštaja, transporta, turističkih razgledanja, ulaznica za koncerte, restorana koje će posetiti...

Atinjanima koji ovog leta ostaju u svom gradu ponuđen je program od 100 različitih predstava, pozorišnih komada na otvorenom, koncerata na gradskim trgovima. Pripremljene su brošure sa spiskom najboljih plaža u okolini, jeftinim izletima do Kee, Salamine, Egine... Cene na gradskim plažama nisu smanjene, ostale su na prošlogodišnjem nivou od 4 do 5 evra za ulaznicu, ležaljku i suncobran tokom nedelje i deset evra preko vikenda. Ono u čemu Atinjani mogu da uživaju za razliku od svih evropskih gradova su – bioskopi pod otvorenim nebom, kao što su kod nas nekad bili „Zvezda” i Dom JNA u Beogradu. Prvi takav bioskop je otvoren 1900. godine, i 60. i 70. godina samo u Atini ih je bilo oko 600. Danas ih je stotinak i uvek su puni posetilaca koji uživaju da pod zvezdanim nebom, uz cigaretu i meze, pogledaju najnovija ostvarenja kinematografije ali i da vrlo često prisustvuju malim atinskim filmskim festivalima.