RTB Bor se i dalje bori s gubicima

Najveći finansijski reprogram u Srbiji ikada. Ovim rečima u saopštenju uprava Rudarsko-topioničarskog basena Bor opisala je Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), kojim je ovoj kompaniji otpisano 900 miliona evra duga. Uprkos tome, ovoj firmi takav potez poverilaca ne garantuje profitabilnost. Preostalih 300 miliona evra i dalje su veliki teret za bilanse ovog preduzeća.

Prema oceni Fiskalnog saveta, UPPR Bora, koji zapravo predstavlja dogovor prezaduženog preduzeća s poveriocima, počiva na vrlo tankoj margini profitabilnosti. Male promene u odnosu na projektovane veličine mogu kompaniju da uvedu u gubitke.

Jedna od kritičnih tačaka ovog programa jeste što se zasniva na prognozi da će cena bakra rasti oko dva odsto godišnje. To je, međutim, poprilično neizvesno. Jer, ako se pogleda procena Svetske banke, cena bakra će sa prosečnih 5.000 dolara po toni ove godine do 2018. skočiti na 5.388 dolara. Svetska banka, na dugi rok gledano (do 2025. godine), očekuje konstantan rast cene bakra. Prema njihovoj proceni, te godine cena će biti na nivou od 7.000 dolara po toni. Međutim, ekonomisti Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ne misle tako. Prema njihovoj proceni, cena bakra će narednih godina stagnirati na nivou ispod 5.000 dolara. Ako se njihova prognoza ostvari, RTB će ostati u minusu.

Takođe, druga kritična tačka UPPR-a je da će se sadržaj bakra u mokroj rudi povećati sa 0,3 na oko 0,33 procenta.

„Ukoliko se neka od ovih pretpostavki ne ostvari, preduzeće bi imalo negativni gotovinski tok i ne bi uspevalo da izmiruje sve dospele obaveze”, piše u izveštaju Fiskalnog saveta.

Još jedan kamen spoticanja ovog programa jeste i to što on predviđa manja sredstva za investicije u ojačavanje postojećih i u nova jalovišta nego što bi bilo očekivano. U Savetu podsećaju da u svetu nisu retki slučajevi ekoloških katastrofa zbog problema s jalovištima. To se dogodilo i u Bugarskoj, Rumuniji ili Brazilu.

„To dodatno ukazuje koliko su te investicije važne. U slučaju RTB Bor verujemo da ekološke rizike drže pod kontrolom nadležne stručne institucije, ali postoji bojazan da će mogući nedostatak ovih sredstava ugroziti poslovanje preduzeća”, piše u izveštaju Fiskalnog saveta. Dodaju i da bi plan umanjenja broja zaposlenih morao da bude ambiciozniji. „Bolje bi bilo da se najveći broj prekobrojnih otpusti u ranijoj fazi reorganizacije, umesto sadašnjeg plana postepene racionalizacije u petogodišnjem periodu. S manjim troškovima za radnu snagu, RTB Bor bi bio spremniji da podnese moguće nepovoljnije tržišne uslove od projektovanih”, sugerišu.

Dug RTB Bor gomilao se još od pedesetih godina prošlog veka. U program restrukturiranja duga od 1,2 milijarde evra uključeni su matično preduzeće, Rudnik bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek i Topionica i rafinacije.

Da je preostali iznos duga i dalje preveliki teret za kompaniju, najbolje govori podatak da su poslovni prihodi prošle godine iznosili 24,3 milijarde dinara.

UPPR-om je predviđen je grejs period, odnosno poček, 12 meseci. U tom vremenskom periodu preduzeće neće morati da izmiruje obaveze. Ovim dokumentom predviđen je i otpis zateznih kamata. Među poveriocima ove kompanije su: Fond za razvoj, Agencija za osiguranje depozita, Narodna banka Srbije, Republička direkcija za robne rezerve, Ministarstvo finansija, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo odbrane, ali i poljoprivrede i zaštite životne sredine. RTB Bor duguje i Republičkoj direkciji za vode, „Železnicama Srbije” i EPS-u. Među poveriocima RTB Bor su i četiri banke koje su u stečaju: Borska banka, Beogradska, Jugobanka i JIK banka. U ovom dokumentu naglašava se da je otpis dugova neobezbeđenih poverioca uslovan. Što znači da će poverioci RTB Boru otpisati 90 odsto tog dela duga tek posle osam godina, i to samo ukoliko preduzeće izmiri deset odsto svojih ukupnih obaveza. Takođe, kod jednog poverioca – Fonda za razvoj, predviđena je i konverzija duga u kapital. Reč je o investicionom kreditu u ukupnom iznosu od 2,33 milijardi dinara, koji je ova državna institucija RTB Boru odobrila 2014. godine. Taj dug biće konvertovan u vlasništvo, čime će Fond za razvoj postati većinski vlasnik RTB Bor, navodi se u ovom dokumentu.

UPPR predviđa i znatno smanjenje broja zaposlenih. Trenutno u ovoj kompaniji radi 4.729 radnika. Predviđeno je da se njihov broj u narednih osam godina smanji za 1.229. U dokumentu se navodi da na kraju otplatnog perioda broj zaposlenih treba da bude manji od 3.500. Moguće je i dodatno smanjenje broja radnika, piše u ovom planu.

Komisija za dodelu državne pomoći i Komisija za zaštitu konkurencije ocenile su da se ovim otpisom dugova ni na koji način ne remeti konkurencija na tržištu, jer je RTB Bor jedini rudnik banka u državi, kao i da jedini poseduje topionicu. Tako se ne može smatrati da je kompanija na ovaj način privilegovana.

UPPR-om je predviđeno i uvođenje profesionalnog menadžmenta. Kako se navodi u ovom dokumentu, tender, odnosno javni poziv, biće raspisan u drugoj polovini ove godine.