Domovi za stare ne odgovaraju za krađu novca, nakita…

Korisniku Gerontološkog centra Beograd nedavno je iz sobe nestalo hiljadu evra. Nadležni su odmah pozvali policiju, obavljen je uviđaj i kada su na kraju inspektori od korisnika zatražili lična dokumenta na uvid, na iznenađenje svih, novac je ispao iz unutrašnjeg džepa njegovog sakoa, bio je „zalepljen” za ličnu kartu. Priča je imala srećan kraj, kako to obično i biva pod krovom ovog državnog doma za stare na Bežanijskoj kosi. Šta bi bilo da je tom deki novac zaista nestao?

– Gerontološki centar nije ustanova zatvorenog tipa. Korisnicima je jasno da ipak žive u kolektivnom smeštaju, da su krađe, kao i svugde, moguće i ovde. Kod nas postoje striktna pravila o kojima su obavešteni i srodnici. Već prilikom prijema korisnici su upoznati sa svim pravima i obavezama, pa i po pitanju čuvanja dragocenosti. U dom mogu da unesu predmete koji su njima važni za obavljanje svakodnevnog života, kao što su televizor ili laptop, garderoba, mobilni telefoni, određenu sumu novca... – objašnjava Ivan Jezdić, pravnik Gerontološkog centra Beograda, dodajući da na odeljenju demencije važe striktnija pravila.

– Postoji preporuka, tačnije dogovor sa članovima porodice, da dementni korisnici ne treba da unose u dom dragocenosti poput nakita jer su oni ipak bolesni ljudi – dodaje Jezdić.

U ovoj državnoj ustanovi uglavnom nestaju novac i mobilni telefoni, ali se i to ne događa često. Veoma brzo izgubljena stvar osvane kod komšije na polici ili ladici, u trpezariji... Velikih krađa nema, ali je bilo situacija gde korisnici optuže negovatelje za nestanak nekog predmeta.

– Uglavnom su to stariji, sa nekom dijagnozom. Tako smo imali problem kada je korisnik optužio našu radnicu za krađu novca. Protiv nje je pokrenut disciplinski postupak, suspendovana je na tri meseca. Nadležni nisu uspeli da dokažu krivicu, negovateljica je vraćena na posao – ističe Jezdić.

I u privatnim domovima za starije postoje pravila. Pre ulaska u kuću za „treće doba” korisnici moraju da potpišu ugovor u kojem se, između ostalog, navodi da mogu da unesu samo sitninu za džeparac.

– Familiji i srodnicima odmah se predočava da dom ne može da garantuje niti da odgovara za krađu nakita ili neke veće novčane svote. Od njih tražimo da se pokretna imovina i dragocenosti korisnika ne ostavljaju u domu, eventualno dozvoljavamo da pri ruci imaju džeparac – ističe Milan Krunić, vlasnik Doma za smeštaj odraslih i starijih lica „Dom najmiliji” iz Zemuna.

Problem su dementne osobe među kojima katkad ima i kleptomana.

– Dešavalo se da sakrivaju lične stvari jedni od drugih. Tako je jedna korisnica tuđi ručni sat stavila na svoju ruku. U potrazi za njim, digli smo sve na noge, a ova što je uzela sat više ni sama nije znala da ga je uzela – priseća se Krunić.