Kako teroristički napadi menjaju Nemačku

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Četiri oružana napada u samo sedam dana u kojima je poginulo trinaest (uključujući i tri napadača) a povređeno na desetine ljudi ulila su strah od terorizma čak i u nemačkim malim mestima, pokrenuvši ponovo nacionalnu debatu o izbeglicama i migrantskoj politici kancelarke Angele Merkel, ali i o terorizmu, snagama bezbednosti i mentalnoj zdravstvenoj zaštiti ljudi, pre svega mlađe populacije.

Malo ko je verovao da će na meti nekoga inspirisanog terorističkim akcijama Islamske države (ID) biti uspavani bavarski gradić Ansbah od 40.000 stanovnika.

To što su trojica od četvorice napadača izbeglice, koje su pokušale da dobiju ili već dobile azil u Nemačkoj, samo je podgrejalo već iz medija nestalu debatu o kancelarkinoj politici prema izbeglicama, dajući šansu opoziciji da nešto više od godinu dana pred savezne parlamentarne izbore pokuša na ovoj temi da otme glasove vladajućim demohrišćanima i socijaldemokratama. Prvi su se oglasili političari populističke desničarske Alternative za Nemačku (AfD) istakavši da su oni „uvek govorili da je nekontrolisana migracija opasna”, optužujući Merkelovu da je kriva što su se napadi dogodili.

Iako to nije zvaničan stav opozicione Levice, njihova šefica poslaničkog odbora u Bundestagu Sara Vagenkneht je istakla da je politika Angele Merkel dobrodošlice izbeglicama bila „nesmotrena” te da mora više da se učini da bi se pomoglo Nemcima da se osete da su „sigurni”.

Kancelarkina portparolka Ulrike Demer nije želela da spekuliše da li će ovi događaji dovesti do promene politike Merkelove prema izbeglicama, rekavši da je „kancelarka istakla svoje zaprepašćenje” i da je „neophodno da sačekamo rezultate istraga”.

I kancelarkin partijski saborac i ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je istakao da izbeglička politika nije nesmotrena i da sve izbeglice prolaze rutinske bezbednosne provere, a da je problematično to što ne postoji evropska baza podataka o radikalizovanim potencijalnim napadačima.

A da se ništa drastično neće menjati svedoči to da je nemačka vlada već toliko zaoštrila uslove za dobijanje azila i integraciju da levo orijentisane stranke, poput Zelenih i Levice, smatraju da su pojedini potezi prema izbeglicama nehumani.

Uprkos tome, prema rezultatima godišnjeg istraživanja „Izazovi naroda” koje se sprovodi u 24 zemlje, Nemci su ove godine ubedljivo od svih ostalih naroda najzabrinutiji za problem migracija i integracije migranata. Čak 83 odsto ispitanih Nemaca navelo je migracije kao najveći izazov, što je duplo više nego prošle godine, a najviše u odnosu na sve ostale zemlje u kojima je agencija za istraživanje javnog mnjenja GfK sprovela anketu.

Minuli napadi su otvorila neka stara, ali i neka nova pitanja. Ponovo su Bavarci pokrenuli pitanje promene ustava tako da nemačka vojska može da bude angažovana na teritoriji Nemačke, dok je socijaldemokratski vicekancelar Zigmar Gabrijel pozvao da se pooštri zakon o držanju oružja, na šta su mu iz ministarstva policije, koje vode demohrišćani, odgovorili da je nemački zakon o oružju „već jedan od najoštrijih u Evropi”.

S druge strane, dva od četiri napada su sprovele osobe za koje se već znalo da imaju mentalne probleme. Mladić koji je ubio devet uglavnom mladih osoba u Minhenu prethodno je nedeljama bio na psihijatrijskom lečenju, a slično je prošao i bombaš iz Ansbaha koji je lečen jer je dva put pokušao samoubistvo. Zbog toga se u Nemačkoj sve glasnije postavlja pitanje šta može da se uradi u zdravstvenoj zaštiti kako bi se izbegle ovakve situacije, premda bavarski ministar policije Joahim Herman tvrdi da lekari na psihijatrijskom odeljenju nisu imali naznake da njihovi pacijenti nameravaju da povrede druge ljude.

Međutim, iz razgovora novinara „Zidojče cajtunga” sa školskim drugovima napadača u Minhenu, koji kažu da im je pretio ubistvom, može se naslutiti da okolina zapravo nije videla znake upozorenja. Vicekancelar je već pozvao da se uvede veći broj školskih psihologa, a iz njegove stranke insistiraju da se pronađu novi načini kako da se pomogne mladima, koji uobičajeno nerado traže psihološku pomoć.

Sveukupno napadi prošle nedelje pokrenuli su pitanja koja će delom promeniti život u Nemačkoj, ali to i dalje ne znači da će sigurno i sprečiti nove napade.

Manje terorističkih napada nego sedamdesetih

Frankfurt, Hajdelberg – Iako građanima Nemačke, ali i cele zapadne Evrope, izgleda kao da žive u najnesigurnijim vremenima od Drugog svetskog rata, statistika ukazuje da je Evropa znatno bezbednija od terorističkih napada ne samo u odnosu na Bliski istok, već i u odnosu na svoju sudbinu sedamdesetih godina. Na primer, 1972, 1974. i 1980. poginulo je  po više od 400 ljudi u terorističkim napadima, dok je prošle godine poginulo njih 150, i to bezmalo svi u Parizu. Ako se izuzme prošla godina, potom 2004. kada je u Madridu poginulo 191 osoba, 2005. kada je u Londonu poginulo 52, kao i 2011, kada je u Norveškoj poginulo 77 osoba, u poslednjih 15 godina u zapadnoj Evropi je broj poginulih od terorističkih napad bio uglavnom jednocifren. Nasuprot tome, sedamdesetih i osamdesetih godina godišnje je u zapadnoj Evropi ginulo između 125 do 425 osoba u terorističkim napadima, i to ponajviše u Velikoj Britaniji i Španiji, nešto ređe u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj. Osim toga, statistika ukazuje da su od 2001. do 2014. u zapadnoj Evropi poginule 402 osobe od terorizma, dok je u istom periodu širom sveta od terorističkih napada poginulo 108.294 osobe, pri čemu samo u Iraku njih 42.759.