Otok i čvorić – znaci tumora pljuvačnih žlezda

Rak pljuvačnih žlezda, koje su zadužene za lučenje pljuvačke i održavanje vlažnosti usne duplje, jeste vrsta tumora koji počinje u nekoj od ovih žlezda u ustima ili vratu. Postoje tri para velikih pljuvačnih žlezda i oko 300 do 400 sitnih u sluzokoži usne duplje. Benigni tumori najčešće se javljaju u takozvanoj parotidnoj pljuvačnoj žlezdi, koja se nalazi ispred i ispod uha, a karcinomi u malim pljuvačnim žlezdama.

Prema rečima profesora dr Živorada Nikolića, kranio-maksilofacijalnog hirurga, tumori pljuvačnih žlezda čine osam do 10 odsto ukupnih karcinoma glave.

– Pljuvačne žlezde luče pljuvačku koja omogućava da se normalno uzima hrana, da se govori... Tumori se najčešće javljaju u velikim žlezdama. U većini slučajeva reč je o dobroćudnim tumorima. Kada ce govori o malignom tumoru, on je češći kod manjih pljuvačnih žlezda u usnoj duplji. Karcinom se može pojaviti na nepcu, usnama, obraznoj sluzokoži i jeziku. Najčešći su, ipak, benigni tumori, koji se pojave iza ušiju i u početku najčešće ne daju simptome. Rastu bezbolno, pa ih osoba uoči tek kad se ispod kože pojavi blagi otok ili kuglica veličine klikera – ističe dr Nikolić.

Benigni tumori mogu polako da rastu desetak i više godina i da ne daju nikakve simptome, jer osobu ništa ne boli i nema nikakve senzacije u obolelom delu.

– Treba znati da kroz parotidnu pljuvačnu žlezdu prolazi takozvani facijalni živac. Tumori mogu godinama da rastu a da mišići lica normalno funkcionišu. Međutim, kad je maligni tumor u pitanju, recimo adenokarcinom, on se prilikom rasta može vezati za nerv. Rak uraste i širi se duž nerva, zbog čega se ošteti njegova funkcija, pa paraliza facijalisa nekada može biti prvi znak prisustva tumora. Spolja se na glavi pacijenta ništa ne vidi, a kad krene operacija uočavamo da je tumor već zahvatio facijalni nerv. Ako ova paraliza počinje sporo, traje dugo i pogoršava se, to znači da se našto nalazi u okolini nerva i da je to najčešće tumor. Maligni tumori – karcinomi pljuvačnih žlezda često imaju metastaze, najčešće na plućima. Dešava se da se bolest kasno prepozna i da se razviju metastaze pa pacijent ne preživi – ističe dr Nikolić, koji je za 23 godine specijalističkog iskustva obavio više od 400 operacija tumora pljuvačnih žlezda.

U sklopu lečenja obavlja se operacija pod nazivom parodidektomija. Kod benignih tumora hirurzi moraju da na vreme uoče facijalni nerv i da se potrude da očuvaju njegovu funkciju, a da istovremeno otklone tumor sa okolnim žlezdanim tkivom. Operacija traje u proseku do sat i po. Kada je reč o malignim tumorima – karcinomima, koji „zahvate” i nerv, onda se obavlja radikalna operacija gde se otklanja žlezda u celini, a nerv se rekonstruiše. Posle toga pacijent obično ide na zračnu terapiju, što zavisi od tipa karcinoma. Neki od njih nisu osetljivi na zračenje.

– Dijagnoza se postavlja jednostavno. Najpre se pregleda pacijent, pa se uradi ultrazvučni pregled. Ukoliko je potrebno, uradi se i snimak na skeneru ili magnetnoj rezonanci. Kada se otkloni benigni tumor, pacijent može da se vrati svakodnevnim aktivnostima za dve nedelje. Važno je da ovi ljudi operisani deo čuvaju od hladnoće. To znači da zimi moraju da obmotaju lice šalom a leti da se sklanjaju od klima-uređaja. Ukoliko je, pak, reč o malignom tumoru, oporavak traje duže zbog odlaska pacijenta na radioterapiju, tako da tek posle tri do šest meseci čovek može polako da se vraća svojim aktivnostima. Ljudi se plaše uklanjanja žlezda jer brinu kako će posle toga moći da im se luči pljuvačka i da će imati problem sa suvoćom usana. To se uglavnom ne dešava, osim ako zračenje nije dobro isplanirano, jer tada mogu da se oštete okolne pljuvačne žlezde pa se u tom slučaju javlja i suvoća usne duplje. U Srbiji se za godinu dana operiše oko 300 slučajeva tumora pljuvačnih žlezda, a na primer u Engleskoj, koja ima daleko veći broj stanovnika, do 200. Tačni razlozi zbog čega ih kod nas ima više nisu sasvim poznati – zaključio je dr Nikolić.