Pola somborske opštine ostaje bez biblioteka

Sombor – Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” zbog racionalizacije primorana je da bez knjige ostavi gotovo polovinu stanovništva na teritoriji grada Sombora. Jedna od najstarijih biblioteka u Srbiji, izrasla iz čitališta formiranog 1845. godine, umesto da nastavi da se širi, do kraja godine prisiljena je da zatvori svoje područne biblioteka u 14 naselja oko Sombora.

– Gradska uprava donela je odluku da moramo da otpustimo četvrtinu radnika. Umesto sada 41 zaposlenog, što je manje nego što predviđa i sistematizacija naše delatnosti, možemo da imamo samo 30 radnika – kaže za „Politiku” Predrag Jerković, direktor Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” u Somboru.

Jerković kaže da još nisu odlučili kako će sprovesti nametnutu racionalizaciju, ali po svemu sudeći biće ukinuti bibliotečki ogranci. Upravni odbor biblioteke upravo je doneo takvu odluku.

– Problem je što su to velika naselja, sa po nekoliko hiljada ljudi, ta čitališta su nekad formirali sami meštani i bila su centar njihovog društveno-političkog života. Mi im sada šaljemo poruku da nam sela nisu važna, jer im ukidamo domove kulture i biblioteke, lekar im dolazi na četiri sata, nema do njih pruga, a autobusa tek retko – otkriva Jerković, koji tvrdi da su 80 odsto racionalizacije u Somboru podnele upravo ustanove kulture.

Ovakvo rešenje pogodilo je naravno i zaposlene koji su pred otkazom, ali i stanovnike naselja. U Stanišiću su meštani sami tražili od bibliotekarke Fransoaz Molnar, ali i od koordinatorke za kulturu u Mesnoj zajednici Dragane Đapić, čije mesto je takođe ukinuto, da organizuju peticiju za očuvanje ovog jedinog kulturnog uporišta u mestu sa blizu 4,5 hiljada stanovnika. Sakupile su preko hiljadu i po potpisa, a kako kaže Molnar, nisu obišle ni celo selo. Mišljenje stanovnika Stanišića nije zaustavilo administrativnu proceduru da racionalizuje zaposlene koji platu primaju iz budžeta, Dragani Đapić je već napisan otkaz, a Fransoaz Molnar, zbog proceduralnih problema, otkaz će biti uručen naredne sedmice.

Direktor Jerković je dopise uputio na sve relevantne adrese, od Ministarstva kulture, Narodne biblioteke, Matice srpske, ali ni njihovo reagovanje nije promenilo odluku Skupštine grada. Pozivi na celo životno obrazovanje i upozorenja da se ni poljoprivredom ne može baviti bez ulaganja u znanje, poništeni su odlukom o racionalizaciji u Somboru koji po odluci vlade mogu da imaju samo 1.133 zaposlena na određeno vreme. Koliko ljudi će zbog toga da dobije otkaz „Politici” u Gradskoj upravi niko nije znao da kaže. Gradonačelnica Dušanka Golubović, koja je u vreme donošenja odluke o racionalizaciji bila na čelu radne grupe, sada je na godišnjem odmoru. Njen pomoćnik za kulturu Nemanja Sarač bio je na terenu i nedostupan, a Helena Roksandić Musulin, načelnica Gradske uprave od pre nekoliko dana, odbila je da govori jer joj nisu poznata dokumenta o racionalizaciji u biblioteci, a posredstvom telefona ne može da „identifikuje i legitimiše sagovornika”, te je preporučila da „Politika” zakaže kod nje razgovor naredne sedmice.

Razgovor na temu racionalizacije u kulturi prihvatio je dr Zoran Parčetić, predsednik Skupštine grada, koji kaže da je Gradska uprava imala zadatak da sprovede odluku vlade o maksimalnom broju zaposlenih.

– Organizovanje bibliotečke službe po selima nije pitanje za gradsku upravu, već za direktora biblioteke koji je dužan da organizuje rad. Ne mislimo da onemogućimo pristup čitalaca knjizi, bibliotečka služba će već nekako biti organizovana, ali kako, to je pitanje za direktora – kaže Parčetić.

Ni Parčetić nije znao koliko ukupno ljudi će ostati bez posla zbog racionalizacije, ali odbija navode da je teret uštede prevaljen na leđa kulture, te da su 80 odsto od ukupnog broja otpuštenih upravo ljudi iz kulture.

Zbog situacije u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki” u Somboru reagovalo je i Bibliotekarsko društvo Srbije koje smatra da gašenje svih 14 bibliotečkih ogranaka onemogućava 38.280 ili 44,56 odsto stanovnika grada Sombora, pristup knjizi protivno je zakonima, standardima i pravilnicima iz bibliotečko-informacione delatnosti. Društvo sa žaljenjem primećuje da gradska uprava pokazuje nebrigu prema najstarijoj kulturnoj ustanovi u gradu, ali da se oglušilo i na dopise iz Ministarstva kulture.

– Ovom nerazumnom odlukom imaćemo minoran finansijski efekat i velike dugoročne posledice jer ukinute biblioteke teško mogu ponovo da se uspostave – kaže Jerković.