Šta fali „fijatu" 500L

Stišala se malo buka oko kragujevačkog „Fijata”. Ukinuta je treća smena, koja je ionako do sada radila na ivici isplativosti, radnici nisu otpušteni nego su dobrovoljno pristali da budu ispraćeni i otpremljeni.

Naš najveći izvoznik i dalje je ova šumadijska kompanija sa izvozom od 664 miliona evra, a jedini model – 500L, ruku na srce, nije tražen u svetu kako se isprva planiralo i verovalo.

Jeste da je papa Franjo na svojoj američkoj turneji vozeći se u njemu besplatno reklamirao čedo na četiri točka iz Srbije, ali ni to kupcima nije dovoljno.

Bilo je kampanja sa popustom za domaće, srpske kupce baš da se ne bi povlačili oštri potezi kao što je smanjivanje proizvodnje a time i broja radnika. Odziv nije bio baš neki. Akcija „Letujmo u Srbiji” zaživela je zahvaljujući vaučerima, ali „kupujmo domaće” u „fićinom” slučaju je omanulo.

Zašto? pitamo se glasno. Zar su Srbi operisani od ekonomskog patriotizma, zar direktori javnih preduzeća i važnih državnih ustanova bolje i komotnije sede u „mercedesima”, „audijima” nego li u „fijatu” 500L.

Pa kupuju ove prve, a neće ni da pomisle da će ih šumadijsko čedo isto tako komforno prevesti od kuće do posla, od posla do službenog ručka i nazad. Zašto policajci Srbije više vole „pežoe”, a poštari Srbije „fordove” od domaćeg komotnog „fijata” sa petorim vratima i sasvim solidnim performansama.

Približan broj automobila koji se voze na „budžetsko gorivo” zna se bolje za one na vrhu nego po raznim direkcijama, državnim agencijama, opštinskim ustanovama… Republički organi imaju u voznom parku automobile visoke klase i kubikaže – „audije”, „pasate”, „mercedese” „škode superb”.

Oko 8.500 ih je u raznim ministarstvima, ne računajući resor odbrane i unutrašnjih poslova, za koje se ni ne zna precizno broj, ali se zna da vozni park vrvi od svih prestižnih svetskih marki.

U Srbiji je registrovano gotovo dva miliona vozila, od kojih se svako deseto vodi na pravna lica. Nezvanično se procenjuje da je čak polovina koja se vodi kao vlasništvo pravnih lica na teretu poreskih obveznika, to jest da iz budžeta kupuju automobile i plaćaju gorivo i održavanje.

Niko još nije ozbiljno utvrdio koliko ima službenih automobila u Srbiji, ali svi znaju odgovor – previše. Premijer Aleksandar Vučić odavno je, govoreći da će uskoro pod lupu biti stavljena upotreba službenih automobila, izneo podatak da ih ima oko 50.000.

Pa lepo, ako dočekamo tu lupu, ona valjda podrazumeva i to da se vidi šta se vozi, koliko to košta i pošto je održavanje... I može to Vučić, ako podvikne, da vožnja onih na budžetu bude patriotska i ekonomski opravdanija, za ne baš bogatu Srbiju. Uostalom, Vlada Srbije ima trećinu kapitala u ovoj „Fijatovoj” ekspozituri.

Ako se švedski zvaničnici voze u „volvoima” (ne računamo bicikle), nemački u „audijima”, francuski u „sitroenima”, onda se odgovor zna, kupujmo automobile iz Kragujevca – da bi pare ostale ovde.

I da ne bi uskoro menadžment „Fijata” ukinuo drugu, pa na kraju i prvu smenu.