Dobri ljudi, dobra voda

Tačno je da Beograđani, uz žitelje Beča i Budimpešte, piju najbolju vodu u Evropi! Ali, za razliku od njih, žitelji prestonice Srbije plaćaju je najjevtinije: kubni metar te vode, svejedno da li se koristi za piće, pranje, kupanje, zalivanje bašte ili pranje automobila, košta koliko i litar i po one flaširane. Dakle, bagatelno.

To se doznaje od Dragana Đorđevića, nedavno imenovanog generalnog direktora „Beogradskog vodovoda i kanalizacije”, inače ekonomiste, rođenog Beograđanina i veoma srdačnog čoveka, doskorašnjeg izvršnog direktora u ovom javnom komunalnom preduzeću.

– Dobio sam lep „miraz” – počeo je šaljivo. – Jer, nova fabrika vode „Makiš 2” obezbedila je sigurno snabdevanje grada u narednih četvrt veka. Ali, ta ideja gubi smisao pred podatkom da dvadesetak hiljada žitelja jedne beogradske opštine ima potrošnju vode kao neka svetska metropola! To bi moglo da se predupredi povećanjem cene, ali mi apelujemo na solidarnost komšija.

Cena vode je promenjena, ali će i dalje biti najjevtinija životna namirnica.

– A, kada je reč o kanalizaciji, predstoje nam ozbiljne investicije – kaže direktor Đorđević. – Ali, kao rezultat saradnje sa ostalim stručnim službama u Beogradu, doneli smo Strateški plan razvoja vodovodnog i kanalizacionog sistema na području grada od 2016. do 2025. godine, koji predviđa da u tom roku sve kuće u gradu budu povezane s kanalizacionom mrežom. Ogroman posao, ali nema nam druge.

Čim se spomenu investicije, nametne se pitanje – odakle?

– Suočeni smo s nagomilanim dugovima naših korisnika – priznaje direktor Đorđević. – Dakle, i sa sve praznijom kasom. Ali, nikada nikog zbog toga nismo isključili sa mreže. Bar ne još. Našim dužnicima nudimo pogodnost da dugove reprogramiraju i plate u više rata, što neće biti opterećenje za njihov kućni budžet, a korist će biti višestruka. Pre svega u sigurnosti funkcionisanja sistema vodovoda i kanalizacije. To je deo našeg strateškog programa.

Da li je tačno da jedan deo žitelja prigradskih naselja uopšte ne plaća utrošenu vodu?

– Nažalost, da – priznao je kao da je lično nešto skrivio. – Zato i idemo sa reprogramiranjem dugova.

Tako se saznaje i jedan zanimljiv podatak: Dragan Đorđević i njegova porodica troše oko četiri kubna metra vode, što nije posledica svesti i preterane štednje, već mudrog prosuđivanja. On je u svom dvorištu svojevremeno iskopao bunar, pa iz njega crpi vodu kad zaliva baštu, pere automobil, kvasi trotoar pred kućom, ili kad se tušira u vrtu u vrelo letnje predvečerje.

– Uvek postoji nada da će se neko povesti za tim primerom – kaže uz smešak. – Jer, bilo bi bolje svima. Znate, sve ovo što vam pričam saželi smo u našem motu – „Dobri ljudi, dobra voda”. Čini mi se da je time sve rečeno. Uostalom, najvažnije je da vode ima i da će je biti, svejedno što Beograd svake godine poraste za petnaestak hiljada novih žitelja, a svake dve-tri godine dobije po jedno novo prigradsko naselje.

Nazdravili smo u to ime čašom dobre beogradske vode.