Prioritet je održiva migraciona politika

Specijalno za „Politiku”

Skoplje – Posle diplomatskog službovanja u Beogradu i Atini, njegova ekselencija Martin Bezak danas je ambasador Republike  Slovačke u Makedoniji.

On, gde god da se ukaže prilika, ističe sličnosti Slovačke, Srbije i Makedonije: mali narodi koji su kroz istoriju bili u velikim federativnim sistemima i nekako su u isto vreme stekli nezavisnost i samostalnost, postavši multietničke države.

Otkako je Slovačka postala članica Evropske unije, standard građana je povećan za 20 odsto.

U vreme učestalih teroristički napada i ratova u svetu, očekujemo i, po rečima predsednika Republike Makedonije Đorđa Ivanova, višemilionski migrantski talas preko Makedonije. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, oni su se ka Evropi upućivali preko Srbije. Ove dve susedne zemlje jesu štit EU. Koliko je EU spremna da pomogne ovim dvema zemljama u vezi s ovim problemom?

Migracija je dugoročni problem, posebno ona nelegalna, koja ima više aspekata: ekonomski, humanitarni, bezbednosni... Slovačko predsedavanje Evropskoj uniji kao jedan od prioriteta definisalo je „održivu migracionu i azilnu politiku”.

To znači da se koncentrišemo ne samo na rešavanje posledica ilegalne migracije već i na sprečavanje njenih uzroka. Naša ambicija je da u toku predsedavanja doprinesemo funkcionalnosti Evropske granične i obalske straže, funkcionisanje „Šengena” vratimo u prvobitno stanje, promovišemo koncept takozvane pametne granice, iniciramo postepeno usklađivanje politika za traženje azila u državama članicama EU i pojačamo razvojnu saradnju sa zemljama porekla i tranzita migranata.

Naravno, ovi ciljevi će biti korisni i državama na takozvanoj balkanskoj migrantskoj ruti, koja delom prolazi kroz zemlje koje još nisu članice EU.

Pored toga, Evropska komisija je zapadnobalkanskim zemljama tranzita odobrila preko posebnog finansijskog mehanizma humanitarnu i tehničku pomoć za ublažavanje posledica ilegalne migracije.

Od ovih sredstava se, na primer, finansira bilateralna pomoć od države članice EU u tzv. zajedničkom policijskom patroliranju u cilju jačanja zaštite državnih granica i borbe protiv krijumčarenja migranata.

Naime, Slovačka je do sada na makedonsko-grčkoj granici rasporedila 75 policajaca (sledećih 25 će doći krajem avgusta). Slovačke policijske snage su bile raspoređene takođe na srpsko-mađarskoj granici. 

Da li će EU dati određene olakšice ovim dvema zemljama u procesu integracija, imajući u vidu srpsko-hrvatske odnose i političku krizu u Makedoniji?

Ne postoje „prečice” do članstva u EU. Svaka zemlja kandidat se procenjuje na osnovu sopstvenih zasluga, to jest konkretnog napretka u ispunjavanju pretpristupnih kriterijuma. Oni su isti za sve aspirante, bez obzira na prirodu izazova (unutrašnjih, susedskih itd.).

Ovo je uostalom i autentično iskustvo Slovačke stečeno tokom naše integracije. Naš recept za uspeh je jednostavan – dosledno i blagovremeno sprovođenje „domaćih zadataka”. Upravo smo na ovaj način uspeli da završimo pregovore o pristupanju EU u rekordnom roku – za tri godine.

Lideri političkih partija Makedonije, na osnovu Pržinskog dogovora, treba da se dogovore o datumu izbora do 31. avgusta. Šta Makedonija, region i EU dobijaju održavanjem izbora ove godine, a šta gube njihovim neodržavanjem?

Važniji od datuma izbora jeste njihov kredibilitet. To znači da se stvore uslovi za fer konkurenciju između svih političkih stranaka.

Da rezultat izbora nije osporen ni od jedne strane, tako da nove institucije (skupština, vlada, ministarstva...) dobiju potpuni legitimitet, što je preduslov za postepeno vraćanje poverenja građana u njih.

Samo legitimne i kredibilne institucije mogu sprovesti obaveze iz urgentnih reformskih prioriteta, pomoći u rešavanju otvorenih pitanja susedske politike i na taj način odblokirati proces integracije prema EU i NATO-u.

Doslednim i blagovremenim sprovođenjem Pržinskog sporazuma dobijaju svi – Skoplje, region i Brisel. To je istovremeno razlog što su EU i SAD posvetile toliko vremena i truda posredovanju sporazuma.

EU i SAD aktivno su pomagale u radu na Pržinskom dogovoru. Da li smatrate da je to idealan dokument za prevazilaženje krize u Makedonije?

U politici, diplomatiji i međunarodnim odnosima teško ćemo naći idealna rešenja.

Pitanje bi trebalo da bude – šta će biti alternativa „Pržinu” i ko bi profitirao na tome. Uostalom, funkcionalni kompromis je stanje u kojem nijedna stranka nije zadovoljna u potpunosti, to jest podjednako je nezadovoljna. Od suštinskog je značaja da se ubrzo i dobronamerno krene s realizacijom dogovorenog.

Samo na taj način će biti moguće pripremiti kredibilne i inkluzivne izbore do kraja godine. Nema više vremena da se nastavi tapkanje u mestu.